Да ли треба осудити злочине у Сребреници

Predgovor Glasa Dijaspore:

Očigledno je da g. Todorić ne pozna materiju, ili nezna šta govori ili je zlonameran!
Prvo, genocidom se ne može nazivai proizvoljno kako on to tvrdi jer je genocid precizno definisan i podrazumeva kompletno genetsko uništenje roditelja i dece. Tu se ne podrazumava selektivno ubujanje poput eveltualnog ubijanja u Srebrenici! Mnogi navodno ubijeni su se pojavili na izborima drugih mesta Bosne.  G.Todorić govori o sahranjivanju žrtava buldožerima i ako je poznato i ptici na grani da u aktuelno vreme nisu američki vazdušni snimci odkrili nijednu masovnu grobnicu i da su naknadno donošeni mrtva tela ratnih boraca koja su se po skladištim po Bosni čuvala i više od godine dana.Napominje stav evrope i civilizaciju! pa ta evropa je prodavala u Bosnu oružje koje je nasledila Nemačka posle pada Berlinskog zida, Bombardovala Srbiju pa bi joj dobro došlo da Tadić prizna genocid kako nebi morala EU da plaća reparaciju zbog nanete štete Srbiji od sto milijardi €  mešanjem u unutrašne stvari suverene države vodjenja nezakonitog rata i bombardovanja uranskom municijom !Pristrastnost! Sad bi hteo ovaj gospodin da se Srbija ravna po izjavama učesnika u nezakonitom ratu i počinioca ogromne štete a uz to su i svi ti zločini nastali kao posledica njenog mešanja u unutrašnje stvari Suverene države Jugoslavije pa potom i Srbije. Sad bi dobro došlo Evropi da to nekako Tadić uradi kako bi Srbija bila kriva za genocid kako bi mogla ta Evropa, bolje rečeno njeni političari mogli prati ruke u nevinosti.Gospodin bi hteo da se Jasenovac izostavi iz tog procesa u vezi navodnog Srebreničkog genocida. E to ne može! DN. urednik Glasa Dijaspore

Србија разговара

Да ли треба осудити злочине у Сребреници

Владимир Тодорић: Имамо моралну дужност на осуду. – Оливер Антић: Све жртве су исте, правда за све

Владимир Тодорић и Оливер Антић

Почетком фебруара у Скупштини Србије требало би да почне расправа о осуди злочина у Сребреници, али и о осуди свих злочина почињених на просторима бивше Југославије. Уочи те расправе, у јавности је отворена дебата да ли скупштина треба уопште да се изјашњава о тој теми и да ли осуда злочина треба да буде исказана у једном или два документа. Постављена је и дилема да ли оно што се догодило у Сребреници треба оквалификовати као „геноцид” или као и остала недела, „тежак злочин”.

О свему томе, али и о питању шта би заузимање јасног става о Сребреници значило за углед Србије у Европи и у окружењу, за „Политику” су разговарали Оливер Антић, професор Правног факултета, и мр Владимир Тодорић, директор „Правног форума”.

Антић: Ту има три аспекта – политички, правни и морални. Тај политички аспект има непосредни и посредни циљ. Непосредни политички циљ јесте напад на интегритет Републике Српске и даље рушење њеног дејтонског статуса. Посредни политички циљ је везивање руку Србији као гаранту Дејтонског споразума, у погледу реаговања на даље урушавање статуса РС. Али, и отежавања међународног положаја Србије, како пред међународним судовима, тако и у погледу статуса Косова и Метохије јер је Вук Јеремић успео да подигне углед Србије, али и правни положај Србије на међународном плану, и сада то треба на неки начин неутралисати.

Не треба при томе заборавити на целину. Шта је било са Маркалама и Рачком? Разлог за санкције, за напад на српске положаје код Маркала био је заснован на лажима. Утврђено је да чињенице не одговарају оном стању какво је представљено. Исто је потпуно било за Рачак, који је био разлог агресије. Постигнут је, дакле, политички циљ на основу лажних „доказа”.

Не заборавимо да оно што је било у Сребреници јесте злочин, али је он последица освете, јер су из те заштићене зоне у 120 села више пута упадале хорде Насера Орића које су чак ритуално убијале Србе.

У међународној јавности је то тек после 10 година почело да се представља на много гори начин него што је то било после самог злочина. Да ли је то случајно?

Тодорић: Заузимање става у односу на злочин је једна од основних људских потреба која постоји од памтивека и оно представља морални категорички императив који не може бити политички опортун и да се цени зависно од тога да ли ће неко други заузети став у односу на друге злочине. То је, пре свега, потреба овог друштва за оздрављењем и за успостављањем здравог система вредности..

Стравични злочини јесу чињени према српском народу и они никада не треба да буду заборављени. Али је, такође, тачно да ти злочини никада ни под којим условима не могу оправдати узимање макар једног невиног живота.

Сребреница се по много чему издваја од свих осталих злочина који су учињени у рату на просторима бивше Југославије. Можемо говорити о трајању самог злочина (само неколико дана), о његовој неорганизованости, о коришћењу логистике и структуре, то јест тешке механизације да би се сахранили они који су побијени, и коришћењу аутобуса да би се преселили они којима је допуштено да живе. То су неке чињенице које објективно издвајају овај злочин у односу на друге. Али, субјективно гледано, то је један злочин за који ми као грађани ове земље имамо потребу и моралну и дужност да осудимо и да се дистанцирамо од њега. Злочин је учињен у име ове државе која је ако ништа друго плаћала тог истог Ратка Младића и све официре РС преко чувеног Тридесетог кадровског центра Генералштаба ЈНА, који је тог истог Ратка Младића пензионисао 2002, значи две године после доласка демократских снага.

Антић: Правни аспект подразумева увек утврђивање одговарајућег чињеничног стања. Дакле, на истинито чињенично стање долази правна надградња. Овде ниједан орган Србије није никада утврдио чињенично стање. Како је онда могуће да се на основу неутврђеног чињеничног стања изјашњава један законодавни орган Србије?

Савет министара СЦГ је својевремено донео одлуку да осуди злочин у Сребреници (чак пре Међународног суда правде), изјаснило се надлежно тело које је водило политику. Србија је сукцесор СЦГ. Сада се тражи од законодавног тела да се поново изјашњава о истој ствари. То је бесмислица.

За геноцид мора да постоји геноцидна намера. Ако нису сви стрељани онда нема геноцидне намере. Злочин јесте, ту приче нема, али није геноцид.

Тодорић: Свако може да назове оно што се десило у Сребреници онако како он хоће. Интелектуалци могу и треба да воде дискусију о томе и да се, можда, не слажу са квалификацијом кривичног дела онако како је то урадио Међународни суд правде…

Антић: Није тај суд утврђивао геноцид.

Тодорић: Он је утврдио постојање геноцида.

Антић: Није. Он се позвао на једну пресуду Хашког трибунала.

Политика: Како ће се гледати у међународној заједници и ЕУ ако овде не буде званичне осуде ратних злочина на простору бивше Југославије?

Антић: Треба осуда свих тих злочина. Жртве не смемо неизједначавати у њиховој патњи, у болу њихових сродника, оне су све исте, било ко да је жртва. Али, дајте да видимо целину.

Тодорић: Ово је заиста хаотична теорија права по којем се ниједна одговорност никада не би утврдила, јер све има свој узрок и последице. На тај начин не можете говорити и релативизовати жртве које су настале. Треба индивидуализовати одговорност.

Политика: Када је реч о осуди ратних злочина, колико треба да се обазиремо на одјеке у региону?

Тодорић: Мислим да понашање према злочинима не треба да буде ствар политичког опортунитета, него мора бити искрено. Ја бих лично волео да је до њега дошло раније.

Антић: И то од стране свих.

Тодорић: Мислим да оздрављење ових простора ипак зависи од тога да ли ће све земље које су учествовале у ратовима дистанцирати се од политике 90-их, и а ту имамо добру чињеницу да што се тиче главних актера на овим просторима, Србије и Хрватске, да се на њиховом челу налазе људи који нису градили биографију у 90-им годинама и који ће много лакше моћи да повежу покидане везе. Принципијелно, Србија не треба да чека и ако у нечему треба да буде регионални лидер то је онда у процесу помирења.

Политика: Неки сматрају да треба показати одговорност и према будућим генерацијама и одредити се према Сребреници?

Тодорић: Мислим да је сада заиста добра прилика да се направи што већи консензус у скупштини око ове резолуције, без обзира да ли ће бити усвојена и пратећа резолуција. И добро је да чак и оне странке и они људи који су до пре две године проглашавали Скупштину као сигурну кућу за Ратка Младића сада злочине у Сребреници проглашавају срамотом за народу којем припадају.

Антић: Без целине без обухватања свих елемената и свих чињеница, без обухватања једног злочина који је претходио Сребреници, значи 120 српских села итд. …и ако се то не стави у једну целину, може да буде само штета за будуће генерације. То што из контекста извадите једну реченицу свакога можете да осудите за било шта. Ту је страх, оправдани, потомака оних који су убијени – једноставно, људи су живели у паничном страху јер су убијали њихове претке и њих. И, онда, освета није оправдања, али се може разумети зашто је до тога дошло.

Тодорић: Неразумљиво ми је да професор овде заговара принцип освете. То је „свилено коло” које се никада не може зауставити. Морамо као цивилизовани људи који желе бољу будућност за будуће генерације завршити са овом причом заувек.

Антић: Али, морају сви да заврше. Најбоље је заједничка декларација, да се утврде чињенице, па да Београд, Сарајево и Загреб дају декларацију јер то је помирење.

Тодорић: Заједничкој декларацији, наравно, нико ништа не може приговорити. Пошто сви заједно, вероватно, желимо да будемо део Европске уније, а заједничка резолуција је већ донета кроз резолуцију Европског парламента, сви ми треба да покажемо да се не разликујемо од става који цела Европа има о највећем злочину који се десио у Европи после Другог светског рата.

Политика: У колико Србија искорачи и донесе ову резолуцију како ће то утицати на суседе?

Тодорић: Ја мислим да је ово златна прилика за Србију да буде регионални лидер у овом процесу помирења. Мислим да са другим партнерима у региону можемо да приступимо грађењу једног бољег окружења у коме живимо и боље будућности за све нас. То нису само флоскуле, то је реална могућност за све нас, и не видим ништа лоше уколико неко први понуди руку помирења.

Антић: Ово је чиста демагогија. Тодорић је и сам рекао да је нереално очекивати да и други поступе на други начин, према томе, ова ствар мора да се постави на мало виши ниво, па ако треба и уз помоћ Европе. Али, без утврђивања датог чињеничног стања поново се изјашњавати о истој ствари и то од стране законодавног тела које треба да донесе један политичко-правни акт који није заснована на чињеницама, које је утврдио било који орган наше државе је бесмислица.

Политика: У јавности се води расправа да ли треба донети једну или две резолуције. Шта Ви мислите о томе?

Антић: Или једна као целина, или евентуално две да се повежу. Жртве се не смеју раздвајати.

Тодорић: Сврха доношења резолуције према злочинима, за шта као друштво носимо моралну обавезу, јесте сврха дистанцирања од злочина. Немамо шта да се дистанцирамо од злочина који су други чинили према нама, ми можемо да их осудимо. То значи да су то резолуције са различитим сврхама – једно за дистанцирање, друго је осуда. И онда се не могу стављати у исти кош.

Биљана Чпајак
[објављено: 25/01/2010]
stampanje posalji prijatelju

SARADNJA UNIVERZITETA EDUCONS I KULTURNOG CENTRA “KARLOVACKA UMETNICKA RADIONICA” – SAOPSTENJE ZA MEDIJE I JAVNOST

SAOPSTENJE ZA MEDIJE I JAVNOST
SARADNJA UNIVERZITETA EDUCONS I KULTURNOG CENTRA “KARLOVACKA UMETNICKA RADIONICA”
Profesori i asistenti sa Akademije klasicnog slikarstva,
predstavice svoja umetnicka dela u okviru izlozbe povodom svetosavskih praznika u Sremskim Karlovcima.
Ovo je inace prva u nizu ovogodisnjih izlozbi u organizaciji Univerziteta Educons i Kulturnog centra Sremski Karlovci,
a na jesen se ocekuje i grupna izlozba studenata Akademije klasicnog slikarstva.
Akademija klasicnog slikarstva , Univerziteta Educons iz Sremske Kamenice ,koncentrisana je na klasicno stafelajno
slikarstvo. Kroz svoj edukativni rad omogucava studentima da kroz teorijsku i
prakticnu nastavu upoznaju i savladaju sve elemente univerzalnog klasicnog
jezika, kako bi integrisana znanja koristili i razvijali u procesu slikanja
u svim tehnikama i pojavnim oblicima.

Svecano otvaranje izlozbe  bice 26.01.2010. u 19 h  u galeriji Kulturnog centra Sremski Karlovci, ulica Trg Branka Radicevica 7,

i bice otvorena za javnost naredne dve nedelje tacnije sve do 15.02.2010. Sve prisutne ce pozdraviti Stanko Dimic, kustos-istoricar.

Cast da ovom prilikom javnosti predstave svoja likovna dela imace srpski istaknuti
stvaraoci i predavaci na Akademiji klasicnog slikarstva, Univerziteta Educons:

Vasa Dolovacki, Dragan Martinovic, Mile Kulacic, Nenad Stankovic, Jelena Sekulic-Voljanek,
Milan Nesic, Ivan Canjar, Ana Masic, Snezana Petrovic, Damjan Martinovic, Marina Nakicenovic, Milan Miletic,  Ljiljana Vidakovic,
Vladimir Tovic, Aleksandar Cvijetinovic i Zarko Drincic.
Izlozbu ce otvoriti
redovni profesor Dragan Martinovic, dekan Akademije klasicnog slikarstva
.

Pozivamo Vas da svojim prisustvom uvelicate i propratite dogadaj.
S postovanjem,

Zarko Dimic
Arhiv SANU

Гранд – црна рупа нашег народа-„Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар.“- јануар 25, 2010 — Valentina Šekarić

Гранд – црна рупа нашег народа

јануар 25, 2010 — Valentina Šekarić

// Аутор:Валентина Шекарић

„Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар.“

Сасвим случајно налетех на овај видео клип на јутубу и нисам могла да одолим жељи да га постујем на блогу. Разумећете, сигурна сам, снажну поруку коју он носи у себи. Довољно је само да пажљиво слушате…

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…ало, у овој причи није страдала чета ђака у једном дану. Овде је страдала млада генерација, наше младе наде…. Видите, једног дана су џелати дошли на идеју да нас погубе мучки и удаве у сопственим сузама које нећемо исплакати никада. Њихова имена са поносом почињем малим словом – саша и марина. Марина има чудне ставове. Обратите пажњу, јер се у њеном животу све око њих врти. Уколико Ваш дечко изађе са друштвом то значи да Вас је он преварио и Ви треба да раширите ноге првом који наиђе и да не осећате грижу савести због тога. Уколико немате дечка, онда чекајте оног који ће Вам поклонити бунду или нешто слично, па му дозволите да Вам покаже постељу у којој звер почива. Ако је купио бунду, значи да је купио и Вашу част, тако да је то оправдано. То су само неки од закона пресветле нам марине. Док је наш други џелат, врста божанства чак, пресветли сале, само колекционар наших молитви. Наравно, молитве у виду СМС порука које коштају више него паклица цигарета или, још боље поређење, више од литре млека које би попило Ваше дете које у соби плаче док Ви слушате нови ултра мега хит наше предивне Гоге. Она од алкохола не осећа ноге и не сећа се где живи, јер јој драги не поклања пажњу како она очекује, па сада пева о томе у виду стиха „скини ми прљаве гаћице, али запамти – ја сам поштена“. Ове речи слушају младе мамице, „али то што сам лака не значи да нисам паметна.“ Мега хит заиста, ја се њој дивим!!! Но небитно, то је нека наша хијерархија. Уколико тражите краља – нема га. Он је давно умро. Његово име би било Галилео Галилеј. Не заиста, само тако називам све људе који имају мало мозга да не слушају глупе матрице које они врте. Сви велики су постали велики тек после смрти, па ће ваљда једном и они.
Имамо ми и трећу врсту људи овде – оне који могу све да промене, али им фали мотивација. Изговор? Па, то је хит, баш има лепу мелодију итд. Запитајте се једном : кад сто пута чујеш нечије мишљење, хоћес ли почети да мислиш као он? Ја нећу, имам своје! Али, очигледно је да спадам у мањи проценат истих. О моралу ће нам држати предавање они који имају морала колико и амеба мозга. Речима једног човека којег ја сврставам у „Галилео“ категорију : „Овај rock and roll је узео све! Дао једва нешто мало да се помене. али пре бих свирао и даље макар ни за какве паре него сада да одустанем!“ Тако ћу и ја. Вичем све док ме не буду чули они којима су речи намењене.

Закључак? Лакше је продати глупост народу него га научити да ради паметну ствар. Ми смо жртве своје егзистенције. Умиремо, јер овде живимо…Али, запамтите – нисмо ми криви што делимо исти ваздух са горе наведенима. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану…умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.“

Текст написао Јевтић Жељко
Текст читала Ивана Петковић

( Овај пост објављен је и на матичном блогу „Приче из недођије“ )

Једно реаговање на „Гранд – црна рупа нашег народа“

  1. Peđa каже:
    јануар 25, 2010 у 14:11

    0
    0
    Оцени Коментар

    Quantcast

    // Пристао је нараод на све ово!
    Добровољно.
    Потрошачки менталитет му је успјешно наметнут.
    Једини начин да се одбрани и сачува је својевољни бојкот.
    Као што су, својевремено, отјерани шиптарски сластичари. Само у широком луку заобилазити њихове производе и мјеста конзумирања.

Оставите одговор

Пријављени сте као dijaspora. Одјави »

<!–XHTML:Можете користити ове ознаке: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <pre> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

–>

Желим да примам коментаре који уследе на своју е-пошту.

Обавести ме о новим чланцима преко е-поште.

O Milevi i na srpskom u Švajcarskoj

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Svajcarska/Vesti/24025/O-Milevi-i-na-srpskom-i-u-Svajcarskoj

U pripremi je novo izdanje casopisa InfoReview a tema broja je: Kako dostici standarde EU?

Postovani,

U pripremi je novo izdanje casopisa InfoReview a tema broja je:

Kako dostici standarde EU?

Standarda ima  mnogo: internih, eksternih, medjunarodnih, drzavnih, kompanijskih… Postoje standardi koji su obavezni, kao sto su zakonski ili harmonizovani standardi na nivou Evropske unije, ali postoje i standardi koje kompanije uvode radi svog benefita. Implementacija evropskih vrednosti i standarda, jedna je od tema naseg narednog izdanja InfoReview.

Postojanje standarda podrazumeva sertifikaciju poslovanja, ustanova, proizvoda, pa i samih zaposlenih. Tehnologije se razvijaju veoma brzo i pomoc organizacijama, preduzecima i preduzetnicima da idu u korak sa promenama i konkurencijom dobija vitalni znacaj. Da je to zaista tako pokazuje i sledeci primer: “Od 1. januara 2010. na snagu je stupila obaveza po kojoj se na sve riblje proizvode koji se uvoze u EU iz trecih zemalja mora izdati sertifikat koji potvrdjuje zakonitost ulova. Primena novih pravila ima za posledicu uvodjenje ovoga sertifikata i za Republiku Hrvatsku, bez kojega nece biti moguc uvoz ulovljene ribe u zemlje clanice EU. Do sertifikata ribari mogu doci elektronskim putem na stranicama Ministarstva poljoprivrede, preko web-aplikacije na stranici www.ribarstvo.hr

Sa druge strane strategija Evropske unije, koja finansira organizovanje Evropske nedelje “e-vestina” (1-5. mart 2010) podvlaci: “Veoma je vazno resiti pitanja ICT vestina kako bi se odgovorilo na rastucu potraznju za kvalifikovanim ICT strucnjacima i korisnicima, kako bi se ispunili zahtevi trzista koji se menjaju veoma brzo i time osiguralo da je svaki gradjanin digitalno pismen”,

Ukoliko ste medju onima koji vec posluju po standardima EU ili imate nacina kako da se dodje do sertifikovanog sistema koje omogucava kvalitetno poslovanje zasnovano na znanju i vestinama zaposlenih,  javite se.

InfoReview je dvojezicni (engleski+) casopis za poslovne komunikacije, podrzan od EEIG – European Economic Chamber of Trade, Commerce and Industry iz Brisela i SEFICT – Southeast Europe Forum ICT. Stampa se u revijalnom stilu, na 124 stranice najviseg kvaliteta. U nasoj reviji se vise od 15 godina predstavljaju uspesne kompanije, velika, mala i srednja preduzeca, a citaoci su predstavnici vlade, direktori javnih i privatnih preduzeca, ambasade. Casopis se prodaje putem pretplate a mozete ga citati i u avionima Jata, na aerodromu Beograd, u boljim hotelima…, a poznat je u mnogim poslovnim krugovima regiona i sveta.

Vise o casopisu i nasem radu, o uslovima objavljivanja, mozete saznati na www.inforeview.biz gde mozete i naruciti besplatani primerak.

Rok za objavu materijala za ovo izdanje InfoReview je 08. februar 2010.godine.  Za sva Vasa pitanja nas tim Vam stojim na raspolaganju.

Srdacan pozdrav / Kind regards

Dubravka Dukic
Direktor casopisa / Director of magazine InfoReview
Zmaj Jovina 4
11000 Beograd, Serbia
Tel. +381 11 / 3281 727, 3282 447, 2620 374, 2632 996
Mob. +381 63 / 305 819
e-mail: dubravka.dukic@inforeview.biz
dubravka.dukic@jisa.rs

Традиционална акција Новогодишњи дечји караван – Budimo plemeniti pa posvetimo barem nekoliko minut ovoj izuzetno lepoj i ljudskoj akciji, Budimo i mi jedan deo nje! Za više informacija kliknite na baner u Glasu Dijaspore “Dečija Radost”

decjaradostgnjilane.com//index.php?sa…

Традиционална акција Новогодишњи дечји караван, која се реализује у оквиру пројекта Вратимо осмех деци, под покровитељством Министарства за Косово и Метохију је и ове године наишла на добар пријем код најмлађих.
Са културно забавним програмом смо обишли више места у општини Гњилане (Понеш, Коретиште, Партеш, Пасјане, Шилово, Станишор, Стража, Церница), Косовска Витина (Врбовац, Бинач, Клокот), Косовска Каменица (Косовска Каменица, Ранилуг, Стрезовце, Ајновце, Кршљанци, Велико Ропотово) и тако обрадовали најмлађе.
У акцију су се укључили пријатељи организације: представници општине Звездара, грађани Чукарице, Центар за развој документарног филма, студенти Правног факултета Универзитета у Београду испред фондације „Осмех на дар“ са продеканом и деканом и заједно са нама учествовали у подели пакетића. Акцију су такође помогли бројни добротвори. Посебна атракција за децу је био костим орла, званична маскота фудбалског савеза Србије. Подељено је 2100 пакетића.

Понеш, 21.12.2009.

Бинач, 22.12.2009.

Клокот, 22.12.2009.

Врбовац, 22.12.2009.

Партеш, 24.12.2009.

Пасјане, 25.12.2009.

Станишор, 26.12.2009.

Стража, 26.12.2009.

Коретиште, 26.12.2009.

Ајновце, 27.12.2009.

Церница, 27.12.2009.

Косовска Каменица, 27.12.2009.

Стрезовце, 27.12.2009.

Шилово, 28.12.2009.

Ранилуг, 29.12.2009.

Кршљанци, 29.12.2009.

Велико Ропотово, 30.12.2009.

Neue Repressalien gegen Iran

Newsletter vom 25.01.2010 – Hegemonialkampf am Golf

TEHERAN/BERLIN (Eigener Bericht) – Neue Repressalien gegen Iran
gehören zu den Schwerpunktthemen bei den heute beginnenden Berliner
Gesprächen mit dem Staatspräsidenten Israels. Die deutsche Kanzlerin
hat ihre Bereitschaft zu härteren Wirtschaftssanktionen auch ohne
UN-Mandat erklärt; identisch äußern sich EU und USA. Widerstände
kommen noch von deutschen Exportunternehmen, die langfristig Nachteile
gegenüber Firmen aus der Volksrepublik China befürchten. Kern der
innerdeutschen Differenzen ist Uneinigkeit darüber, wie mit dem
Bestreben Teherans, nach der weitgehenden Zerstörung des Irak zur
Vormacht am Persischen Golf zu werden, umgegangen werden soll. Die
Ablösung des iranischen Regimes durch Kräfte, denen die Bereitschaft
zugeschrieben wird, sich stärker dem Westen unterzuordnen, gilt als
Alternative; sie wird etwa durch die staatsfinanzierte Deutsche Welle
unterstützt. Auch in die Kriegsvorbereitungen, die in den USA
getroffen werden, um Druck auf Iran auszuüben, ist Deutschland
involviert. Damit stehen Berlin mehrere Varianten zur Verfügung, um
das widerstrebende Militärregime in Teheran in die deutschen
Hegemonialpläne für das Ressourcengebiet rings um den Persischen Golf
zu zwingen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57722

Србија разговара Да ли треба осудити злочине у Сребреници

Predgovor Glasa Dijaspore:

Tu nema šta da se diskutuje jer je sve jasno kao na dlanu! G.Tadić bi stim da opere svoj obraz zbog izručenje Karadžića kvazi NATO sudu! NATO, Americi, je samo do toga da Srbi budu okrivljeni a ne oni zbog bombardovanja bez objavljivanja rata, rušenja, pri tom, medjunarodnog  prava kao i svih konbvencije pa trpa sada genocid Srbiji kako nebi bila Amerika okrivljena zbog posledica mešanja u unutrašnje poslove suverene države zbog nanošenja ogromne štete. Izedbegović je hteo po svaku cenu svoju muslimansku državu. To mu je bio motiv zbog kojeg je ležao i u zatvoru, znalo se već tada da će to voditi ka krvoproliću! Tudjmanov motiv je bio stvaranje nezavisne Hrvatske po svaku cenu i on je ležao u zatvoru jer se znalo da će huškanje naroda završiti isto u krvoproliću. Motiv Amerike je bio širenje globalizma po svaku cenu pa i ratnim pohod pod zastavom globakizma. Da bi bila u tome što uspešnija ušla je u alijansu sa krvoločnim robijašima Tudjmanom, Izetbegovićem i teroristočkom organizacijom UČK. Sad da nebi bila Amerika za svoju agresiju osudjena, htela bi da Tadić nekako podesi da Srbija preuzme krivici za posledicu njihovih motiva! Srbija ne može preuzeti odgovornos za zločine jer su oni u prvom redu posledica nepozvanog mešanja u unutrašnje stvari suverene države  zbog čega bi morala plaćati reparaciju za učinjenu štetu od preko sto milijardi€. DN-urednik Glasa Dijaspore

Србија разговара

Да ли треба осудити злочине у Сребреници

Владимир Тодорић: Имамо моралну дужност на осуду. – Оливер Антић: Све жртве су исте, правда за све

Владимир Тодорић и Оливер Антић

Почетком фебруара у Скупштини Србије требало би да почне расправа о осуди злочина у Сребреници, али и о осуди свих злочина почињених на просторима бивше Југославије. Уочи те расправе, у јавности је отворена дебата да ли скупштина треба уопште да се изјашњава о тој теми и да ли осуда злочина треба да буде исказана у једном или два документа. Постављена је и дилема да ли оно што се догодило у Сребреници треба оквалификовати као „геноцид” или као и остала недела, „тежак злочин”.

О свему томе, али и о питању шта би заузимање јасног става о Сребреници значило за углед Србије у Европи и у окружењу, за „Политику” су разговарали Оливер Антић, професор Правног факултета, и мр Владимир Тодорић, директор „Правног форума”.

Антић: Ту има три аспекта – политички, правни и морални. Тај политички аспект има непосредни и посредни циљ. Непосредни политички циљ јесте напад на интегритет Републике Српске и даље рушење њеног дејтонског статуса. Посредни политички циљ је везивање руку Србији као гаранту Дејтонског споразума, у погледу реаговања на даље урушавање статуса РС. Али, и отежавања међународног положаја Србије, како пред међународним судовима, тако и у погледу статуса Косова и Метохије јер је Вук Јеремић успео да подигне углед Србије, али и правни положај Србије на међународном плану, и сада то треба на неки начин неутралисати.

Не треба при томе заборавити на целину. Шта је било са Маркалама и Рачком? Разлог за санкције, за напад на српске положаје код Маркала био је заснован на лажима. Утврђено је да чињенице не одговарају оном стању какво је представљено. Исто је потпуно било за Рачак, који је био разлог агресије. Постигнут је, дакле, политички циљ на основу лажних „доказа”.

Не заборавимо да оно што је било у Сребреници јесте злочин, али је он последица освете, јер су из те заштићене зоне у 120 села више пута упадале хорде Насера Орића које су чак ритуално убијале Србе.

У међународној јавности је то тек после 10 година почело да се представља на много гори начин него што је то било после самог злочина. Да ли је то случајно?

Тодорић: Заузимање става у односу на злочин је једна од основних људских потреба која постоји од памтивека и оно представља морални категорички императив који не може бити политички опортун и да се цени зависно од тога да ли ће неко други заузети став у односу на друге злочине. То је, пре свега, потреба овог друштва за оздрављењем и за успостављањем здравог система вредности..

Стравични злочини јесу чињени према српском народу и они никада не треба да буду заборављени. Али је, такође, тачно да ти злочини никада ни под којим условима не могу оправдати узимање макар једног невиног живота.

Сребреница се по много чему издваја од свих осталих злочина који су учињени у рату на просторима бивше Југославије. Можемо говорити о трајању самог злочина (само неколико дана), о његовој неорганизованости, о коришћењу логистике и структуре, то јест тешке механизације да би се сахранили они који су побијени, и коришћењу аутобуса да би се преселили они којима је допуштено да живе. То су неке чињенице које објективно издвајају овај злочин у односу на друге. Али, субјективно гледано, то је један злочин за који ми као грађани ове земље имамо потребу и моралну и дужност да осудимо и да се дистанцирамо од њега. Злочин је учињен у име ове државе која је ако ништа друго плаћала тог истог Ратка Младића и све официре РС преко чувеног Тридесетог кадровског центра Генералштаба ЈНА, који је тог истог Ратка Младића пензионисао 2002, значи две године после доласка демократских снага.

Антић: Правни аспект подразумева увек утврђивање одговарајућег чињеничног стања. Дакле, на истинито чињенично стање долази правна надградња. Овде ниједан орган Србије није никада утврдио чињенично стање. Како је онда могуће да се на основу неутврђеног чињеничног стања изјашњава један законодавни орган Србије?

Савет министара СЦГ је својевремено донео одлуку да осуди злочин у Сребреници (чак пре Међународног суда правде), изјаснило се надлежно тело које је водило политику. Србија је сукцесор СЦГ. Сада се тражи од законодавног тела да се поново изјашњава о истој ствари. То је бесмислица.

За геноцид мора да постоји геноцидна намера. Ако нису сви стрељани онда нема геноцидне намере. Злочин јесте, ту приче нема, али није геноцид.

Тодорић: Свако може да назове оно што се десило у Сребреници онако како он хоће. Интелектуалци могу и треба да воде дискусију о томе и да се, можда, не слажу са квалификацијом кривичног дела онако како је то урадио Међународни суд правде…

Антић: Није тај суд утврђивао геноцид.

Тодорић: Он је утврдио постојање геноцида.

Антић: Није. Он се позвао на једну пресуду Хашког трибунала.

Политика: Како ће се гледати у међународној заједници и ЕУ ако овде не буде званичне осуде ратних злочина на простору бивше Југославије?

Антић: Треба осуда свих тих злочина. Жртве не смемо неизједначавати у њиховој патњи, у болу њихових сродника, оне су све исте, било ко да је жртва. Али, дајте да видимо целину.

Тодорић: Ово је заиста хаотична теорија права по којем се ниједна одговорност никада не би утврдила, јер све има свој узрок и последице. На тај начин не можете говорити и релативизовати жртве које су настале. Треба индивидуализовати одговорност.

Политика: Када је реч о осуди ратних злочина, колико треба да се обазиремо на одјеке у региону?

Тодорић: Мислим да понашање према злочинима не треба да буде ствар политичког опортунитета, него мора бити искрено. Ја бих лично волео да је до њега дошло раније.

Антић: И то од стране свих.

Тодорић: Мислим да оздрављење ових простора ипак зависи од тога да ли ће све земље које су учествовале у ратовима дистанцирати се од политике 90-их, и а ту имамо добру чињеницу да што се тиче главних актера на овим просторима, Србије и Хрватске, да се на њиховом челу налазе људи који нису градили биографију у 90-им годинама и који ће много лакше моћи да повежу покидане везе. Принципијелно, Србија не треба да чека и ако у нечему треба да буде регионални лидер то је онда у процесу помирења.

Политика: Неки сматрају да треба показати одговорност и према будућим генерацијама и одредити се према Сребреници?

Тодорић: Мислим да је сада заиста добра прилика да се направи што већи консензус у скупштини око ове резолуције, без обзира да ли ће бити усвојена и пратећа резолуција. И добро је да чак и оне странке и они људи који су до пре две године проглашавали Скупштину као сигурну кућу за Ратка Младића сада злочине у Сребреници проглашавају срамотом за народу којем припадају.

Антић: Без целине без обухватања свих елемената и свих чињеница, без обухватања једног злочина који је претходио Сребреници, значи 120 српских села итд. …и ако се то не стави у једну целину, може да буде само штета за будуће генерације. То што из контекста извадите једну реченицу свакога можете да осудите за било шта. Ту је страх, оправдани, потомака оних који су убијени – једноставно, људи су живели у паничном страху јер су убијали њихове претке и њих. И, онда, освета није оправдања, али се може разумети зашто је до тога дошло.

Тодорић: Неразумљиво ми је да професор овде заговара принцип освете. То је „свилено коло” које се никада не може зауставити. Морамо као цивилизовани људи који желе бољу будућност за будуће генерације завршити са овом причом заувек.

Антић: Али, морају сви да заврше. Најбоље је заједничка декларација, да се утврде чињенице, па да Београд, Сарајево и Загреб дају декларацију јер то је помирење.

Тодорић: Заједничкој декларацији, наравно, нико ништа не може приговорити. Пошто сви заједно, вероватно, желимо да будемо део Европске уније, а заједничка резолуција је већ донета кроз резолуцију Европског парламента, сви ми треба да покажемо да се не разликујемо од става који цела Европа има о највећем злочину који се десио у Европи после Другог светског рата.

Политика: У колико Србија искорачи и донесе ову резолуцију како ће то утицати на суседе?

Тодорић: Ја мислим да је ово златна прилика за Србију да буде регионални лидер у овом процесу помирења. Мислим да са другим партнерима у региону можемо да приступимо грађењу једног бољег окружења у коме живимо и боље будућности за све нас. То нису само флоскуле, то је реална могућност за све нас, и не видим ништа лоше уколико неко први понуди руку помирења.

Антић: Ово је чиста демагогија. Тодорић је и сам рекао да је нереално очекивати да и други поступе на други начин, према томе, ова ствар мора да се постави на мало виши ниво, па ако треба и уз помоћ Европе. Али, без утврђивања датог чињеничног стања поново се изјашњавати о истој ствари и то од стране законодавног тела које треба да донесе један политичко-правни акт који није заснована на чињеницама, које је утврдио било који орган наше државе је бесмислица.

Политика: У јавности се води расправа да ли треба донети једну или две резолуције. Шта Ви мислите о томе?

Антић: Или једна као целина, или евентуално две да се повежу. Жртве се не смеју раздвајати.

Тодорић: Сврха доношења резолуције према злочинима, за шта као друштво носимо моралну обавезу, јесте сврха дистанцирања од злочина. Немамо шта да се дистанцирамо од злочина који су други чинили према нама, ми можемо да их осудимо. То значи да су то резолуције са различитим сврхама – једно за дистанцирање, друго је осуда. И онда се не могу стављати у исти кош.

Биљана Чпајак
[објављено: 25/01/2010]
stampanje posalji prijatelju

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 82 Followern an