Predgovor Glasa Dijaspore:
Nema dileme da je žrtvovanje Srebrenice režirano od Izetbegovića da bi stvorio islamsku državu a priželjkivano od Amerike kako bi nesmetano nastavila sa Globalizacijom! Sad bi joj trebala i rezolucija iz koje bi proizišlo da je Srbija za sve kriva da bi Amerika na taj način pred istorijom očistila svoj obraz, da nebi odgovarala za učinjeni zločin i razturanje Jugoslavije od NATO-aliance! To je suština i basta! Neka niko ne zamajava ovaj nevini narod! Dosta mu je patnje bez obzira koje vere i etnije bio. Nije Jugoslavija Težila globalizaciju zbog koje su nastale sve ove negativne posledice već je to bila Amerika zbog svog geostrateškog interesa! Nemačka je financirala svoje ujedinjenje, posle pada berlinskog zida, prodajom oružja kojeg je dobila u miraz od Istočne Nemačke tada šeste armije sveta po naoružanju prodavajući ga u Bosnu i Hrvatsku! A Amerika je za severnoatlantsku alijansu prisvojila svetska tržišta na koje je imala Jugoslavija, kao osnivač nesvrstanih, poseban uticaj. Rasturili su Jugoslaviju dabi preuzeli njene tezge na tržištima nesvrstanih zemalja. U svrhu imperijalističkog pohoda su izmislili globalizaciju pa im je sad za ove očajne posledice klobalizma čiji je tvorac Amerika kriva i Srbija! Još im treba samo da im to i vlada Srbije potvrdi da je Srbija kriva kako nebi morali, Amerika i NATO-aliansa, odgovarati za počinjenin zločin i plaćanje odštete bivšim republikama Jugoslavije a posebno Srbiji zbod bombardovanja a i drugih zločina koje su počinili njeni štićenici i saveznici trgujući nasilno otetim organima kidnapovanih i ratnih zarobljenika! Dosta je više laži! Nije Srbija izmislila globalizaciju već Amerika. Sva zla što su nastala nastala su zbog globalizma odnosno kao posledica geostrateških interesa! Da nije bilo globalizma nebi bilo ni zločina ne samo u Srbiji već ni u Iraku a ni drugde! Prije mešanja Amerike odnosno NATO-alijanse u unutrašnje stvari Jugoslavije bilo je samo u Sarajevu 30% mešanih bračnih brakova izmedju etnija. Neka mi niko ne govori da su se ti brakovi stvarali pod bilo kojim pritiskom ili zbog mržnje, naprotiv! Koliko ih ima sada u Sarajevu pod upravom zastave globalizma !? Pa pogledajmo tu “sreću” koju je donela ta globalizacija na K/M! Da i tu nisu možda srbi krivi što su “albanci” proterali i stoosamdeset hiljada roma pa i sve druge etnije koje se ni za živu glavu ne vraćaju na K/M, ne zbog srba već zbog onih koji su preuzeli silom vlast na sebe i proglasili sebe državom a to sigurno nisu srbi jer ih takoreći i nema tamo van logoraških, bodljikavom žicom ogradjenih, endklava u kojima su prinudjeni da žive zahvaljujući Americi. Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspor
Суд није наложио резолуцију
Српски парламент за пет година, упркос бројним иницијативама, није успео да дође до јединственог документа о осуди злочина у Сребреници
У пресуди Међународног суда правде у Хагу не помиње се експлицитно да Србија треба да донесе некакву резолуцију о Сребреници, каже за „Политику” Милош Јовановић из Института за међународну политику. Сличан став чули смо и од једног експерта за међународно право, који није желео да га именујемо: „То не постоји као правна обавеза, то може да се уради као израз политичке воље. Иначе, наметање такве обавезе и није у компетенцији суда”. Војин Димитријевић, директор Београдског центра за људска права, рекао је за ТВ Б92 да „поновно покретање приче о резолуцији о Сребреници треба гледати из угла да је Србија пред Међународним судом правде покренула процес везан за нелегално проглашење независности Косова. Димитријевић је казао: „Не можете се ви обраћати једном суду, очекивати од њега нешто што је за вас важно, а правити се невешт у погледу ранијих пресуда”.
——————————————————————————————-
Сребренички геноцид и резолуције
Скупштини Србије у последњих пет година достављено је неколико предлога „резолуција о Сребреници”, али ниједна од њих није увршћена у дневни ред. Није успео ни покушај договора посланичких група, јер њихови представници нису могли да се сложе око њеног садржаја. Неки су сматрали да она треба да се односи само на Сребреницу, а други на све ратне злочине. Једино у чему су се сви слагали било је то да је у Сребреници почињен злочин.
Први предлог резолуције парламенту су 2005. године, у име невладиних организација, поднели Наташа Мићић, тада посланик ГСС-а, а сада ЛДП-а, и Жарко Кораћ, посланик СДУ-а. У њој се говорило о „геноциду у Сребреници”, а тражило се да се „држава обрати жртвама и њиховој заједници и да призна да је злочин извршен у наше име и тим чином да се дистанцира од злочина”.
Парламент је, поводом десетогодишњице злочина у Сребреници, 2005. године покушао да припреми текст нове резолуције. Шефови посланичких група код тадашњег председника парламента Предрага Марковића, сагласили су се само о заједничкој осуди свих ратних злочина. У нацрту тог документа у који су ушле примедбе и предлози свих посланичких група, било је, између осталог, предложено да се „осуде сви ратни злочини, а посебно они почињени на територији Сребренице и Братунца. Договора, међутим, није било, па су ДС и СПО представили свој текст декларације, а дан касније ДСС свој.
После пресуде Међународног суда правде у Хагу, 2007. године, у којој се каже да је 1995. године почињен геноцид над муслиманским становништвом у БиХ, а да Србија није учинила ништа да га спречи, председник Србије Борис Тадић позвао је Народну скупштину да усвоји декларацију „којом ће се недвосмислено осудити злочин у Сребреници”. Уместо скупштинске уследили су предлози појединих странака. Тако је ЛДП доставио парламенту „Предлог декларације о обавезама државних органа Републике Србије у испуњавању одлука Међународног суда правде”, којом је, између осталог, тражено да се „Србија обавеже да кроз свој правни систем и поступање државних органа јасно осуди свако порицање геноцида у Сребреници”. После ЛДП-а, свој предлог у марту 2007. године, представили су и посланици ЛСВ-а и СВМ-а, који су чинили посланички клуб Војвођански посланици. У овом предлогу, између осталог, писало је да „однос према Сребреници одређује будућност наше земље, а представници Народне скупштине Србије одаће пошту сребреничким жртвама и из њиховог страдања извући трајну поуку о погубним последицама етнонационализма, ратног хушкаштва и слепог и некритичког ’патриотизма’”.
Пре годину дана посланичке групе ЛДП-а и ЛСВ-а представили су, на одвојеним конференцијама за новинаре, своје нове предлоге скупштини, поводом Резолуције Европског парламента, којом је 11. јул проглашен Даном сећања на геноцид у Сребреници. ЛСВ је предложио доношење „резолуције о проглашењу 11. јула за дан сећања на геноцид у Сребреници и све невине жртве ратова деведесетих година на територији бивше Југославије”. Сличан предлог дао је и ЛДП. У јулу прошле године Жарко Кораћ (СДУ), који припада посланичком клубу ЛДП-а, доставио је Предлог декларације о обавезама државе Србије да предузме све мере заштите права жртава ратних злочина, а посебно жртава геноцида у Сребреници, док је ЛСВ, практично поново доставио свој ранији предлог. И ови предлози су завршили у некој скупштинској фиоци.
Председник Србије Борис Тадић поново, пре пар дана, предложио је да парламент донесе резолуцију о Сребреници, али ни ова иницијатива, за сада нема, већинску подршку у парламенту, мада има много више оних који је подржавају него први пут.
М. Ч.
[објављено: 14/01/2010]
Abgelegt unter: AKTUELNO, Gegen das Vergessen (protiv zaborava), Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Kommentar schreiben »
