Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 2. November 2009

 

 

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

2. November 2009

 

 

 

Neue Pfarreien in der Diözese Mitteleuropa

 

(HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Auf der am Freitag stattgefundenen Sitzung des Vorstandes der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa wurde die Gründung mehrerer Pfarreien der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) in Deutschland, Österreich und der Schweiz beschlossen. Das im Kloster der Allerheiligsten Gottesmutter in Himmelsthür bei Hildesheim tagende Gremium der Diözese begrüßte den Vorschlag von Bischof Konstantin (Djokic), Missionspfarreien in den östlichen Bundesländern Deutschlands zu gründen. So sollen in Zukunft serbische orthodoxe Pfarreien für Mecklenburg-Vormpommern, Brandenburg, Sachsen-Anhalt, Thüringen und Sachsen mit den jeweiligen Zentren in Schwerin, Potsdam, Magdeburg, Erfurt und Dresden entstehen. Die Bundeshauptstadt bekommt auch eine neue Pfarrei: Zu den bisher existierenden drei Pfarreien in Berlin gesellt sich, laut einem Beschluss des Hl. Synods der SOK, den der Diözesanvorstand am Freitag bestätigte, ab November eine neue, vierte. In Bezug auf die Schweiz wurde die Gründung einer neuen Pfarrei in Genf beschlossen, während in Österreich die Städte Bregenz, Kufstein und Saalfelden selbstständige serbische orthodoxe Pfarreien bekommen und von ihren jeweiligen Muttergemeinden Voralberg-Feldkirch, Tirol-Insbruck und Salzburg administrativ getrennt werden.

 

 

 

Der Diözesanvorstand begrüßte auch die Initiative unseres Informationsdienstes, künftig einen gesonderten Newsletter pro Woche ausschließlich den Geschehnissen aus der SOK außerhalb unserer Diözese – also aus dem Rest der Diaspora und den Heimatländern der SOK – zu verschicken.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

http://www.serbische-diozese.org

Оснивање нових парохија у Епархији средњоевропској

 

 

 

 

 

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

2. November 2009

 

 

 

Оснивање нових парохија у Епархији средњоевропској

 

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) На седници Епархијског Управног Одбора оджаној прошлог петка, 30. новембра, у Манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру (Himmelsthür) покрај Хилдесхајма (Hildesheim, северна Немачка) усвојен је предлог Њ.П. Епископа Константина о оснивању нових мисијских парохија у Епархији средњоевропској. То ће бити парохије за Мекленбург и Предњу Померанију (Mecklenburg-Vorpommern) са центром у Шверину (Schwerin), за Бранденбург (Brandenburg) са центром у Потсдаму (Potsdam), за Саксонију-Анхалт (Sachsen-Anhalt) у Магдебургу (Magdeburg), за Тирингију (Thüringen) у Ерфурту (Erfurt) и Саксонију (Sachsen) у Дрездену (Dresden). Главни град Немачке добиће, по одлуци Св. Архијерејског Синода СПЦ, коју је Управни Одбор поздравио, још једну, четврту парохију, чији је парох од 1.11. јереј Душко Спасојевић, док су пароси прве три парохије берлинске протојереј Вељко Гачић, јереј Радомир Колунџић и протојереј Драган Секулић. Једна мисијска парохија убудуће ће постојати и у Женеви, а српске православне парохије у аустријским градовима Брегенц (Bregenz), Куфштајн (Kufstein) и Залфелден (Saalfelden) издвојиће се из састава њихових досадашњих црквених општина: Форарлберг (Vorarlberg) са центром у Фелдкирху (Feldkirch), Тирол (Tirol) са центром у Инсбруку (Innsbruck) и Салцбург (Salzburg) са центром у истоименом граду.

 

 

 

Епархијски Управни Одбор поздравио је и иницијативу епархијске Информативне службе да се убудуће једно издање информативног билтена недељно посвети искључиво вестима из СПЦ ван територије саме Епархије, да би се немачка, аустријска и швајцарска јавност континуирано обавештавале о дешавањима на канонском простору СПЦ, те и у дијаспори.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

http://www.serbische-diozese.org

Зид у подељеном Берлину – Posledice rušenje tog berlinskog zida vode do stvaranja mnogih novih zidova na teritoriju Jugoslavije a verovatni i na drgim mestima ove planete.

Koliko je meni poznato, nije postojalo pismeno naredjenje da se bekstva sprečavaju oružjem. Nemačka još uvek traga za takvim dokumentom.
Opis istorijata ovog zida je površan. Gradnja toga zida je bila politička greška koja je na kraju i odgovorna za propast celokupnog socijalističnog saveza. Zapad se umesto zidom služio sistemom podizanja životnog standarda u svojim zonama. Sovjetski Savez se oslonio na ideologiju morala koja je stajala suprotno politici budjenja prohteva za luksuzom putem zakonitostima tržišta odnosno pijace. Na jednoj strani stajala je komanda planskog privredjivana sa petogodišnjim planovima a sa druge slobodno tržište koje je artuikulisalo prohteve odnosno potražnju a stim i cene proizvoda na osnovu potražnje i ponude. Pošto u ovakvoj konstalaciji komandno privredjivanje nije moglo da se nosi sa tržišnom ekonomijom dolazi sve učestalije do bekstva u sektore gde se mogao očekivati bolji životni standard. Umesto da se potrudi istočni blok kako bi se podigao životni standard svom stanovništvu njihovi rukovodioci čine fatalnu grešku i podižu zid koji na osnovu tih činjenica nije mogao imati uporište u narodu.
Rušenje Berlinskog zida bilo bi u redu da se i tu ta situacija nije zloupotrebila za prodaju oružja Istočnonemačke armije, koja je tada bila po naoružanju šeste armije sveta, u krizna ili ratom zahvaćena područja. Veliki deo tog naoružanja dospeo je u Jugoslovenske republike. Te činjenice vode do predpostavke da je nemačka svoje ujedinjenje financirala prodajom oružja u krizom zahvaćena područja što joj sobstveni ustav striktno zabranjuje! Posledice rušenje tog berlinskog zida vode do stvaranja mnogih novih zidova na teritoriju Jugoslavije a verovatni i na drgim mestima ove planete.
Eto to samo toliko radi dopune slike priče o berlinskom zidu.

Dušan Nonković

Зид у подељеном Берлину

 

„Очеви немачког јединства”: Хелмут Кол, Џорџ Буш старији и Михаил Горбачов Фото АФП

„Нико нема намеру да гради зид.“ Поменуту реченицу изговорио је 15. јуна 1961. године, на конференцији за штампу, тадашњи лидер Немачке Демократске Републике Валтер Улбрихт одговарајући на питање новинара шта ће се то, заправо, догодити у подељеном Берлину. Два месеца касније догодило се управо оно што је Улбрихт демантовао – Берлин је „зазидан“ – подељен на источни и западни део.

Берлински зид, као део границе између две немачке државе, постао је симбол гвоздене завесе која је, у време хладног рата, делила западни и источни део Европе. Симбол чији је пад, 28 година касније – 9. новембра 1989. године – на спектакуларан начин означио крај једне мрачне епизоде у новијој светској и европској историји.

За разумевање узрока „израстања“ зида у Берлину неопходно је кратко историјско подсећање. После окончања Другог светског рата поражена Немачка распарчана је на четири окупационе зоне, а по истој формули силе победнице – САД, Француска, Велика Британија и Совјетски Савез – поделиле су и Берлин. Нешто касније отпочео је хладни рат између западног и источног блока, већ 1949. године створене су две немачке државе (Савезна Република Немачка и Немачка Демократска Република) чије је надметање дало снажан печат „судару“ Атлантског савеза и Варшавског уговора.

У овом надметању Берлин је заправо имао једну од централних улога. Обе стране покушавале су да у подељеној немачкој престоници обезбеде доминантну позицију, у чему је Запад имао више успеха. Статистика каже да је од 1945. до подизања зида, 13. августа 1961. године, око 3,5 милиона људи напустило совјетску окупациону зону (касније НДР) и прешло на запад. Главни „канал“ за одлазак ове милионске армије водио је управо кроз Берлин.

Према најновијим подацима откривеним у архивама НДР, руководство источнонемачке државе је од 1952. године планирало да „запуши“ берлинску рупу. Непуну деценију касније то је и учињено. Акцију која је „цементирала“ поделу Берлина водио је Ерих Хонекер, потоњи дугогодишњи лидер НДР.

Пресецање Берлина почело је у ноћи између 12. и 13. августа када је више од 15.000 припадника источнонемачке полиције, граничара и војника изашло на линију поделе између совјетског и три западна сектора. За њима су дошли грађевинци који су прионули на посао. Зид је грађен, дотериван и усавршаван годинама, тако да је у време његовог „пада“ он заиста постао готово непробојан бедем између Запада и Истока.

Већ и неке основне бројке потврђују закључак да је у Берлину подигнута препрека којој сасвим одговара име гвоздена завеса. Источни Берлин ограђен је у дужини од 167,8 километара – бетоном, тешким препрекама, бодљикавом жицом… Бетонски зид подигнут у централним градским зонама првобитно је био висок 3,70 метара, али је касније подигнут за још пола метра.

Зид је био начичкан са 20 бункера, 302 контролна торња, изграђено је и 259 постаја са псима. Поред зида, на источној страни, постојао је брисани простор ширине неколико десетина метара – под светлима снажних рефлектора и са звучним дојављивачима кретања. Источнонемачки граничари имали су наређење да оружјем спречавају сваки покушај бекства.

Без обзира на овако ригорозне мере заштите Берлинског зида, стално су бележени покушаји бекства – из источног у западни део града. Ова бекства често су имала трагичан крај. Све доскора сматрало се да је на Берлинском зиду, приликом покушаја бекства, убијено 78 људи, данашње процене говоре да је број мртвих био већи – између 136 и 206.

Људи су покушавали да се пробију са Истока на Запад прескакањем зида, копањем тунела, цепелинима… Домишљатост бегунаца била је огромна, о чему говоре експонати и сведочанства изложена у музеју отвореном 1963. године у близини најпознатијег граничног прелаза – „Чекпоинт Чарли”.

Рушење зида почело је 9. новембра 1989. године и данас у престоници Немачке постоје свега три нешто већа дела некадашње гвоздене завесе.

Жарко Ракић

[објављено: 02/11/2009]
stampanje posalji prijatelju

Клинтон у Приштини открио споменик самом себи

 

Клинтон у Приштини открио споменик самом себи

Хилари ми је рекла да јој пошаљем фотографију статуе да би се уверила да она заиста постоји, поручио биши председник САД

Бивши амерички председник Бил Клинтон присуствовао је јуче, на приштинском Тргу Била Клинтона, откривању статуе Била Клинтона. Статуа је висока три метра, изливена је у бронзи и тешка је 900 килограма.

Мада је премијер Косова Хашим Тачи раније позвао грађане да масовно дођу на Трг Била Клинтона, који се налази у приштинском насељу Дарданија, церемонији откривања статуе присуствовало је око хиљаду људи. Обраћајући се окупљенима, Клинтон је поручио дa грађани Косова морају да забораве прошлост и окрену се будућности.

„Драго ми је што сам имао прилику да будем део завршетка свих лоших ствари које су вам се дешавале пре десет година, и што сам био један од оних који су вам помогли да изградите слободну демократију. Оно што смо ми урадили пре десет година је било да спречимо да вам се не догоди нешто страшно. Оно што сте ви урадили у протеклих десет година је добро, изградили сте независну и мултиетничку државу која заслужује поштовање”, казао је Клинтон. Бивши амерички председник је изјавио и да „никада није очекивао да ће му неко икада направити оволику бисту с његовим ликом”.

„Јутрос, када сам разговарао са женом, која се налази на Блиском истоку и која вас поздравља, рекла ми је да направим једну фотографију и да јој то пошаљем како би се уверила да статуа заиста постоји”, рекао је Клинтон.

Пре почетка церемоније, Клинтон се састао са председником и премијером Косова Фатмиром Сејдиуом и Хашимом Тачијем, а у Парламенту Косова обратио се посланицима.

 

М. А.
[објављено: 02/11/2009]
stampanje posalji prijatelju

 

Mit einer groß angelegten Unternehmerkonferenz in dieser Woche sucht Berlin deutsche Firmen zu neuen Aktivitäten im Irak zu drängen

Newsletter vom 02.11.2009 – Traumpartner

BAGDAD/BERLIN (Eigener Bericht) – Mit einer groß angelegten
Unternehmerkonferenz in dieser Woche sucht Berlin deutsche Firmen zu
neuen Aktivitäten im Irak zu drängen. Die Wirtschaftsbeziehungen
zwischen den beiden Ländern seien derzeit “vergleichsweise
bescheiden”, heißt es untertreibend in Firmenkreisen: Die deutsche
Handels- und Investitionstätigkeit in dem von anhaltendem Krieg
gezeichneten Land ist auf ein historisches Tief gesunken. Abhilfe soll
nun ein “Iraq Investment and Business Forum” schaffen, das von den
großen deutschen Wirtschaftsverbänden unter Schirmherrschaft des
Wirtschaftsministeriums abgehalten wird und am Donnerstag in Berlin
beginnt. Ziel ist es, deutschen Unternehmen eine gute Ausgangsposition
zu verschaffen, sollte der Irak sich stabilisieren; zugleich soll eine
Zunahme der Wirtschaftskontakte dazu beitragen, die westliche
Kontrolle über das Land zu konsolidieren. Bisher gelingt das
ansatzweise nur in den kurdischsprachigen Gebieten des Nordirak. Die
erneut zunehmenden Bombenanschläge lassen das fortgesetzte Scheitern
der Berliner Bemühungen erahnen. Gewinn schöpfen lediglich Firmen der
boomenden “Sicherheits”-Industrie.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57661

Pogledajte što prije dok se ne skine sa interneta!

http://www.youtube.com/watch?v=nTgyakGAddM

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 81 Followern an