ЦРНОГОРЦИ НАЈАВИЛИ БОЈКОТ КОСОВСКИХ ИЗБОРА

ЦРНОГОРЦИ НАЈАВИЛИ БОЈКОТ КОСОВСКИХ ИЗБОРА

ГРАЧАНИЦА – Црногорска демократска странка Косова (ЦДС) саопштила је да ће највероватније бојкотовати изборе на Косову, заказане за 15. новембар, због, како су навели, тешке дискриминације Централне изборне комисије Косова (ЦИК) према расељенима са Косова и Метохије који бораве у Црној Гори.

Како је саопштено из ЦСД, ЦИК је смишљено и намерно прецртала више од 12.000 уредно регистрованих бирача у статусу расељених, који бораве у Црној Гори од 1999 године.

ЦИК је без икаквог озбиљнијег аргумента одлучила да само 493 расељеника са боравиштем у Црној Гори могу остварити право гласа путем поште, док осталих 11.500 бирача које је 2001. регистровао ОЕБС, да би гласали морају доћи лицно на Косово, саопштено је из ЦДС.

Из ове странке упозоравају да насупрот њиховим очекивањима, није створен ни минимум услова за одржавање фер и поштених локалних избора на Косову.

ЦДС истиче да не жели да буде декор онима који се само декларативно залажу за поштовање грађанских и људских права свих националних заједница на Косову, а у пракси су најсвирепији извршиоци геноцида над Црногорцима, Србима, Ромима и другим неалбанцима.

„Једноставно,не желимо да легализујемо насиље над нашим народом. Одлука ЦИК-а је уједно још један доказ да су косовске власти посебно злонамерне према Црној Гори и Црногорцима, које су, такоде смишљено, изопштили из Устава Косова и уопште тамошњег институционалног система”, наведено је у саопштењу.

ЦДС се пријавила за учешће на изборима за општине Приштина, Косово Поље, Ђаковица, Пећ и Дечани, а кандидати за одборнике из ове странке већ су донели одлуку да се повуку, тако да је само питање тренутка доношење и формалне одлуке о бојкоту избора које ћемо свакако сматрати нелегалним и незаконитим, истиче се у саопштењу.

Танјуг

NEW EUROPEAN SECURITY SYSTEM

NEW EUROPEAN SECURITY SYSTEM
Zika Jovanovic
jovanovici@beotel.yu

In my opinion a European security system does not exist at present.

There may be various EU-NATO military arrangements, there may be some other
specific and partial arrangements but none of these is truly European nor do
they offer equal security for all European countries.

The OSCE, put aside the name (Organization for Security and Cooperation of
Europe), has proved to be futile if not counterproductive in its activities.

Even more, in many instances it has been subject to various manipulations
favoring positions and the partisan interests of certain countries.

It has played a negative role during the Yugoslav crises, abandoning the
Final Helsinki Document’s principles on sovereignty, territorial integrity
and the inviolability of internationally recognized state boarders.

It has also violated the principle of consensus, introducing a new
“principle” – “consensus minus one”.

It’s Mission in the Serbian Autonomous Province of Kosovo and Metohija, at
the end of 1998 and beginning of 1999, known as the Kosovo Verification
Mission (KVM), acted rather as an extension and preparatory vehicle for the
1999 NATO military aggression than as a civil diplomatic mission as defined
by the Yugoslavia-OSCE October 1998 Agreement.

A European Security system should be a matter of right and the duty of all
and each European country and not a monopoly of any regional organization,
be it NATO or any other.

All European countries should have equal guaranties for their own security.
A European Security System should be worked out through diplomatic
consultations which will take time and effort, and be finalized at the
European Summit Conference adopting a European Security Treaty.

Zivadin Jovanovic
President of Belgrade Forum for a World of Equals
Kneza Milosa 82
11000 Beograd

Tel. + 381 11 26 44 293
www.beoforum.rs
===========================
Stop NATO
http://groups.yahoo.com/group/stopnato

Blog site:
http://rickrozoff.wordpress.com/

To subscribe, send an e-mail to:
rwrozoff@yahoo.com
or
stopnato-subscribe@yahoogroups.com

Daily digest option available.

СРПСКЕ НОВИНЕ – ЦРНА ГОРА

РУСОФИЛИ И ОНИ ДРУГИ

РУСОФИЛИ И ОНИ ДРУГИ

Дуг је пут до српске самоспознаје

Није лако ових дана председници парламента Славици Ђукић-Дејановић. Оптужују је што се у парламенту пољубила са председником Тадићем, а није и са председником Медведевом. Тек што је то одбацила, јер, како каже, она бира са ким ће се љубити, стиже нова оптужба против ње „неки посланици нису били на балкону уЦентра Сава у време свечане академије којој је присуствовао и руски председник, већ су успели да сиђу у партер и седели у четвртом реду”. Оптужени Тома Николић још није поднео писмени извештај како се снашао за четврти ред. Ево, овим путем подносим писмени извештај да сам седео у петом реду партера, између две државне секретарке, Весне Арсић и Снежане Лакићевић-Стојачић.

Не знам како се господин Николић изборио за четврти ред, можда је и Кремљ посредовао око тога, што се мене тиче ја у Центру Сава увек седим у првом реду на централној позицији. Кад се бира „Мис Србије”. Сада сам био приморан да ипак прихватим пети ред, додуше, опет између две дивне даме. Академија је протекла сјајно, председник Медведев је захвалио борцима НОБ-а на борби против фашизма, поздравио је ратне ветеране и осудио ревизионисте историје Другог светског рата. Са српске стране борци НОБ-а нису споменути, као ни ветерани. А неки и у поодмаклим годинама дошли су у униформама, са све ордењем. Скоро нико од домаћина није им пришао да се са њима и поздрави.

И тако, пре почетка свечане академије рече ми државни секретар госпођа Весна Арсић како је потписала уговор о сарадњи Курске области и Министарства економије и регионалног развоја. Сјајно, помислих и сетих се Курске битке, попришта највеће тенковске битке у историји света. Онда се присетих да су уговоре потписали и Ивица Дачић са Сергејом Лавровом, па опет Дачић са Сергејом Шојгуом, па Вук Јеремић са Сергејом Лавровом, па Славица Ђукић-Дејановић са Александром Бабаковом, то је тај опасни тренутак љубљења, па господин Душан Бајатовић са Алексејем Милером.

Гледам у Центру Сава документарне снимке партизанских јединица и Црвене армије на улицама Београда 1944. године и питање се само намеће. Па зар ниједан споразум о војној сарадњи између Србије и Русије није потписан? Зашто?

Зашто на дочеку руског председника испред Палате „Србија” није био министар одбране Србије господин Драган Шутановац? Зашто није био ни у делегацији Србије током разговора са руском страном? Може ли српски протокол да не уврсти министра одбране у списак оних који дочекују председника Русије? Ако је то одлука руског протокола, хајде да нам се то и каже. Али ако је то одлука нашег протокола онда је то приватлук. То што је потпредседник САД Џозеф Бајден разговарао у Београду са министром одбране, а не и са министром спољних послова не значи да сада председника Русије не може да чека и српски министар одбране. Јер озбиљна држава води рачуна о државној функцији без обзира на то ко је персонално обавља.

Свеједно, у целој лепези српско-руских односа војне везе су изгледа и најслабије. И Србија и Русија су чланице Партнерства за мир, па би управо у оквиру тога могле војно много боље и много више да сарађују. Да ли је руски војни естаблишмент „увређен” српском оријентацијом на војну сарадњу са Националном гардом Охаја, интензивним војним контактима с оружаним снагама САД? Вероватно да јесте, јер колико официра и кадета ми школујемо у земљама НАТО-а, а колико у Русији? Диспропорција је огромна. А званично смо војно неутрални. Незванично, имамо статус придруженог члана. И Руси сматрају да заправо војска Србије има сопствену спољну политику. И онда једна дивна дама, државни секретар госпођа Весна Арсић мора да вади ствар потписујући уговор са Курском области, што код просечно образованог Србина одмах изазива асоцијације на тенкове и њихову производњу, а ветерани када то чују вероватно и салутирају.

Русија је охрабрила пут Србије ка ЕУ. НАТО није ни спомињан, јер Русија је земља која има исте вредности као Европа, али не и НАТО. Какав је став Русије према ставу Србије око уласка или неуласка у НАТО показује чињеница да војних разговора између Београда и Москве није ни било. И да их одавно и нема. Није потребно јаснија порука. Но, да сви наши русофоби не би сада дрекнули „како им је дража Србија од Русије”, а 1997. су били чак и против уласка држава Варшавског пакта у НАТО, треба дакле истакнути изјаву британског амбасадора у Београду „да улазак у НАТО није предуслов Србији за улазак у ЕУ”. Да видимо ко ће да полемише са изаслаником њеног величанства…

Дуг је пут до српске самоспознаје. Са маскама и без њих добро смо истрговали са Русима. Јер Србија је потребна само грађанима Србије.

Мирослав Лазански
[објављено: 24/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

<!–

Повезани текстови

–>

“Verujte u čuda”

Dragi naši,
javljam vam ovu vest u poslednjem trenutku, jer, kad sam već izgubila svaku nadu, dobili smo štand na Sajmu knjiga.
Gospodin koji je omogućio da dobijemo štand mi je samo nakon nekoliko minuta razgovora rekao: “Verujte u čuda”.
I ove godine bićemo u prilici da promovišemo akciju Darujmo reč, pa vas pozivam ako ste slobodni da se javite i ličnim prisustvom pomognete da promocija bude što uspešnija. U ovom trenutku nemam nikoga, ako se ne javite, biću sama na sajmu.
Zato, ako ste slobodni, ako imate vremena, javite se da se dogovorimo kako ćemo da radimo.
Puno vas pozdravljam,
Zo
moj tel. 064 07 48 990
O Gospodinu ću vama vise reći idući put!
al’njemu i Bogu, ogromno hvala !
jer neko mora da je čuo i moje suze !
da, iza mog osmeha, i ja plačem!
hvala unapred onima koji će na pravilnom naćinu da razumeju mene i moje reči.
a nadam se da ste  razumeli svi …da  AKCIJA DARUJMO REC  MOZE USPETI
AL  SA VAMA  I SA SVIM  LEPIM DUSAMA…
DA, DOSLA SAM OVDE  KOD VAS…ZBOG TE AKCIJE !
HVALA I LJUBIM ONE KOJE DOZVOLJAVAJU TO
Zorica Sentic
http://darujmorec.blog.rs/
“i ko ne traži nađe… treba malo više vremena…”

Sad su nam krivi i Rusi!? Komentar na komentar teksta, Rusija se vraća na Balkan – Izvor Vidovdan

Sad su nam krivi i Rusi jer pomažu srpskom narodu pomažući stim i Borisu Tadić!

Rusija pomaže svetu srbije jer je to osnovni preduslov da se vrati na Balkan. Da će tu i Boris profitirati je neizbežni nuzprodukt jer je to jedini mogući način da se Rusija kroz podršku srpskog naroda vrati na Balkan a te podrške od srpskog naroda neće biti sve dok se Rusija ne istakne vidljivom pomoći srpskom narodu i uopšte narodima Srbije osetljivom pomomoći kako za državu Srbiju tako i za pojedinca. Bez toga nema stabilizacije zemlje Srbije pa niti sveukupne podrške naroda Srbije vraćanju Rusije na Balkan. Nije Rusija postavila Borisa za predsednika niti mu je to omogućila već je to učinio veći deo srpskog naroda. Rusija može samo pomoći ali našu vladu moramo sami sebi da biramo! Prema tome, ne postavlja se pitanje dali Rusija pomaže Borisu Tadiću već se postavlja pitanje dali mu srpski narod pomaže! Nezaboravimo, srpski narod je imao dva puta priliku da mu putem izbora odkaže poslušnost.
Zato narode Srbije, pamet u Glavu jer kako biraš na izborima tako i imaš! Kako ono kaže narodna poslovica; Kako si prostireš tako kasnije ležiš!
Sad su nam krivi i Rusi samo mi sebi nismo za nizašto krivi, to ne može biti!
Dušan Nonković
Urednik Glasa Dijaspore

Tekst: Rusija se vraća na Balkan:

Пише: Младен Ђорђевић    петак, 16 октобар 2009


ДМИТРИЈ МЕДВЕДЕВ ПОРУЧУЈЕ:
“Русија се враћа на Балкан”

Односи Русије и Србије често су били испуњени емоцијама,  док је политика Русије и СССР-а у појединим тренуцима проузроковала велике ломове у српском друштву и тешка разочарања. Посета председника Руске Федерације Дмитрија Медведева озваничиће повратак и настојање  поновног дугорочног позиционирања Русије у Србији и на Балкану
Долазак председника Руске Федерације Дмитрија Медведева 20. октобра и потписивање више уговора означиће поновно успостављање блиских односа и стратешког партнерства Русије и Србије. У протекле две деценије односи двеју земаља су, као и много пута раније, пролазили кроз различите фазе, али је политика Русије била један од чинилаца који су пресудно утицали на судбину ових простора. Стога је садашњи положај Србије резултат не само политике САД и ЕУ, Милошевића или његових наследника, већ и слабости или снаге Русије. У деведесетим годинама Јељцинова Русија, презадужена, економски уништена и на ивици распада, није била у стању да се равноправно укључи у процесе решавања судбине бивше Југославије, што је резултирало њеним потпуним истискивањем са овог простора. Тадашња руска политика олакшала је готово потпуно елиминисање руског утицаја и из Србије, које је спроведено после петооктобарских промена 2000. Поновно приближавање двеју земаља почело је са процесом претварања Косова у независну државу, а готово тачно девет година после 5. октобра председник Русије са својом делегацијом биће свечано дочекан у Београду. Српски шеф дипломатије Вук Јеремић окарактерисао је ту његову посету као историјску, а она ће озваничити повратак и највероватније поновно дугорочно позиционирање Русије у Србији и на Балкану.

ЕНЕРГИЈА И ПОЛИТИКА

Руски председник долази као лидер земље која је током деведесетих прошла кроз сличну ситуацију као и Србија, али која се поново уздигла у ранг светске силе. Русија, међутим, више нема моћ бившег СССР-а, нити је у могућности да претендује на такав положај, али је сачувала статус суперсиле, посебно у енергетици. Зато се у сложеној светској геополитичкој игри моћи ослања на енергенте, које ефикасно користи као средство свог политичког утицаја. Према једној анализи Николаса Гвоздева, експерта за Русију вашингтонског центра „Никсон“  и уредника часописа „Национални интерес“, тежња Русије је да енергетику искористи за дубоки економски и политички продор у Европу, чиме би обновила и проширила своју сферу утицаја. Према Гвоздеву, дугорочни циљ Русије јесте да се учврсти у европској економији у мери у којој неће бити могуће њено истискивање, што би на крају учинило да Русија постане „почасни члан ЕУ“. Москва има за циљ економско преплитање са ЕУ, а један од најзначајнијих компонената тога плана је и пројекат “Јужни ток”, који је уједно и једна од најзначајнијих будућих путева за снабдевање ЕУ и њену енергетску безбедност.
„Јужни ток“ је један од кључних пројеката руске стратегије, а Србија један од  транзитних коридора тог гасовода. Самим тим Србија треба да постане једна од земаља од посебног интереса за Русију. Наиме, према Гвоздеву, део руског плана за продор у Европу јесте стварање упоришних тачака на територијама које су отворене за руски пословни, економски и политички утицај, што Србија једним делом јесте због вековних културних, историјских, религиозних и пословних веза.
Русија је, међутим, показала да не жели да однос са Србијом гради на основу ипак не толико поуздане блискости двају народа,  већ на сасвим прагматичним основама. Стога је контрола српског енергетског сектора један од битних циљева руске политике који је остварен куповином већинског дела НИС-а и пројектом “Банатски двор”. Такође, руски „Њефтгазинкор“ је власник Нафтне индустрије Републике Српске, а у нашој јавности мало се спомиње нафтна компанија „Лукоил“ која већ више година послује на овим просторима и која има амбициозни план да заузме 25% српског тржишта. То додатно ојачава руску доминацију у нафтно-гасном сектору, а Москва је показала да је заинтересована и за сарадњу са ЕПС-ом, због чега је прошле године потписан протокол о сарадњи ЕПС и руске државне компаније “Интер Рао”, који  предвиђа градњу нових производних капацитета у Србији. С обзиром на то да је енергетика једно од главних средстава руске политике, контрола српске енергетске инфраструктуре показује се као сасвим логичан корак, који треба да омогући Русији чврсто позиционирање у Србији. Уједно је један од сигурних начина да се спрече покушаји ЕУ да диверзификује снабдевање енергентима, и брана конкурентском пројекту „Набуко“ који форсирају лобисти САД.

ОБОСТРАНИ ИНТЕРЕС ЗА СРБИЈУ У ЕУ

Русија има свој јасан интерес за блиску сарадњу са Србијом. С друге стране, уколико се изгради „Јужни ток“, поред бројних посредних користи,  Србија ће бити важна карика у транзиту нафте и природног гаса у ЕУ, чиме ће се повећати енергетска безбедност земље и обезбедити  стални приход од транзитних такси. Остварење пројекта “Јужни ток” учврстиће економску, а самим тим и политичку сарадњу између ЕУ и Русије, посебно на западном Балкану. С тим у вези  постојаће јак интерес да обе стране заједнички подстичу стабилност и сарадњу у региону. То би омогућило много већи утицај Русије на збивања на Балкану, као и на политику ЕУ према Балкану, што је свакако и у интересу Србије.
Русија због својих циљева има потребу да има стабилног и јаког партнера на Балкану, о чему говори и изјава амбасадора Русије у Београду Александра Конузина, који је недавно истакао да је Русија заинтересована да Србија постане „јака, напредна и независна држава са стабилним и јаким позицијама на Балкану и у Европи у целини”. Позиционирање Србије као својеврсног „руског клијента“ не значи да ће Србија бити руско острво или руска тврђава у овом делу Европе, нити да ће се Русија преко Србије упустити у супарнички однос са ЕУ . Русија нема намеру да спречава српски пут у ЕУ, јер и сама развија одличне односе са земљама Уније, а посебно са Немачком, Француском и Италијом. Русији је важно да чланство Србије у ЕУ не представља сметњу учвршћивању односа са Србијом, јер јој је у интересу да у ЕУ буде што више земаља с којима је повезана културом, религијом и историјом, с којима може да направи равнотежу према чланицама ЕУ које су јој мање наклоњене. Стога приближавање Србије Русији не би требало да има негативни утицај на српски пут у ЕУ, док приближавање Србије Европи не би требало да штети односима са  Русијом гледано са аспекта Београда.
У складу са том политиком Русија поново јача свој утицај у Србији, али га не намеће силом, већ врло спретно користи околности. Према Николасу Гвоздеву, руска стратегија је да „пусте Србију да се разочара у Запад, јер Срби ником другом осим Русији не могу да се обрате“. Текуће политичке прилике у Србији иду у прилог расту руског утицаја, јер је пријем Србије у ЕУ по свему судећи за неко време замрзнут, а подршка јавности учлањењу Србије у ЕУ постепено опада (иако је још увек висока). Будући да је прилично смањен и доток новца са Запада, сада су и прозападне политичке снаге у Србији приморане да се окрећу Русији, ради финансијске подршке и инвестиција.
Русија свакако очекује да Србија у догледно време постане чланица ЕУ, али ће настали вакуум свакако искористити да се што јаче позиционира, о чему сведочи и најављено потписивање низа споразума из различитих области.
РУСИЈА ИЛИ НАТО
Поред заједничких енергетских и економских интереса, Русију и Србију у овом тренутку чврсто везују и једнаки ставови по питању Косова и Републике Српске. Руска подршка око питања Косова показала се одлучујућом за политику Србије према Косову, а без руске подршке, босански Срби не би могли да се надају да би РС могла да опстане, посебно после најновије иницијативе САД усмерене ка променама и „централизацији“ БиХ. Иако је руско признање Северне Осетије и Абхазије изазвало сумње у принципијелност руске политике према Косову, Русија ће свакако остати на линији подршке Србији, што ће бити потврђено током посете Дмитрија Медведева, а ако ни због чега другог онда због сопствених интереса. И Владимир Путин и Дмитриј Медведев раније су указали на „привилеговане интересе“ своје земље у оним државама с којима је она традиционално повезана „на основу посебних пријатељских, срдачних, историјских веза, „а које не морају обавезно да се граниче са Русијом“, што се пре свега односи на Србију и Црну Гору.
У својој недавно објављеној анализи „Русија и западни Балкан“ Душан Рељић, виши научни истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину (СWП) наводи да, подршком Србији у вези са Косовом Русија жели да покаже да не прихвата омаловажавање њене улоге и оповргавање признања њеног значаја за југоисточну  вропу, које је по питању Косова још једанпут показано, најпре од стране САД.  По Рељићу руски стратези виде учвршћење америчке моћи и ширење НАТО-а у југоисточној Европи као део великог плана Вашингтона да “опколи” Русију, због чега она појачава напоре како би поново стекла утицајну позицију у међународним односима. По Рељићу, будућа политика Москве на западном Балкану у сваком погледу биће усмерена ка јачању утицаја, и настојању да далеко од својих граница спречи даље ширење утицаја САД и “глобализованог НАТО-а”. С обзиром на то да су све остале земље у региону или ушле у НАТО или потпале под утицај САД, Русији у том циљу остаје могућност да утиче на Србију, да је држи даље од НАТО-а,  и да је тесно политички веже за себе. Тиме би Србија остала без чврсте везе са САД и НАТО-ом, што би важило и за Србе из РС, а Русија би преко помагања Србима остварила битан утицај на западном Балкану.
Политику Русије у Србији и западном Балкану САД схватају као улазак у сопствено двориште, где Русији нема места. Стога питање Косова и РС може постати полигон за надметање интереса Русије и САД на овим просторима, што је мишљење и неких америчких дипломата, које у својој анализи наводи Рељић. Према томе, у САД „не искључују могућност да ће Косово у случају поновног битног погоршања у америчко-руским односима изнова у већој мери постати предмет „непријатних“ спорова са Москвом. Такав сценарио Србију може поново ставити у тешку ситуацију, посебно пошто Русија никако не жели да види Србију у НАТО. С друге стране, вечито вагање Срба између Истока и Запада створило је мишљење у делу руске јавности да су Срби прагматични и „да ће се Србија иако наклоњена Русији приклонити Западу и окренути леђа Русији „још једном”, као што је, подсећају, „урадила то и после Другог светског рата”. Последица осцилирања Београда између Запада и Русије јесте да се сада обе стране труде да спрече да се Србија политички определи на једну страну.

СТОЖЕР ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОЛИТИКЕ

Посета руског председника требало би, према ранијим најавама, да буде нови заокрет у билатералним односима Русије и Србије. Медведев ће са собом „донети“ кредит од милијарду евра, а за време његове посете биће потписан низ споразума који треба да буду, како је саопштено, од велике користи обема државама у деценијама које долазе. Односи Русије и Србије и поред низа помака ипак нису без отежавајужих елемената. Економска криза је робну размену преполовила у односу на исти период 2008, док је дефицит на страни Србије 946,7 милиона долара. Такође, на српској политичкој сцени, као и у садашњој Влади, постоје снаге које су до сада показивале мало интересовања за блиску сарадњу са Русијом, док се расположење у српском друштву креће  од понекад бизарне русофилије до изражене русофобије. Сарадњу Русије и Србије може додатно оптеретити питање односа према Другом светском рату, које је у Русији постало изузетно значајно, због све чешћих настојања у Европи да се негира и релативизује њена улога у победи над фашизмом. Доласком Медведева баш на 65-годишњицу ослобођења Београда Русија шаље јасну поруку у жељи да истакне заједничку антифашистичку борбу. Међутим, у Србији је све више оних који победу комуниста 1945. сматрају још једном окупацијом, а за садашње стање у Србији кривицу у највећој мери сваљују на Тита и комунистичку власт.
Србија са помешаним осећањима дочекује посету руског председника, а време ће показати да ли је тренутно приближавање Србије Русији проузроковано само празним српским буџетом и изостанком новца са Запада, или ће то заиста бити дугорочна стратегија.
Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и уредник часовиса „Нова српска политичка мисао“ каже у изјави за „Актер“ да је посета руског председника важна за интересе државе, и да ће њоме теза о четири стуба српске политике добити на важности.
„Нема земље која не би дала велики значај тој посети и била срећна да угости руског председника, макар на пола дана. Посета Дмитрија Медведева може да буде од великог значаја за Србију,  ако се не сведе на тражење кредита или ако се њени резултати на неки начин касније не минимизирају или протраће. Њоме ће и Тадићева девиза о избалансираној политици и четири стуба српске политике добити на значају и уверљивости.  Посета неће утицати на значајне промене на српској политичкој сцени, а парадокс је да ће сви актери наћи користи за себе. Проруске странке попут СРС, ДСС, СПС, па и СНС, добиће охрабрење за своју досадашњу политику. Као најважнија странка, ДС може насупрот њима да истакне свој значај, јер руски председник није долазио у посету Србији ни за време власти СПС-а и СРС-а ни ДСС-а, тако да ће ДС моћи да политички профитира, ако тај догађај буде одговарајуће пропагандно експлоатисан. Од доласка руског председника користи ће имати и прозападне странке попут ЛДП и Г17, које ће добити простора за критику. На тај начин моћи ће да прошире свој утицај у делу бирачког тела, а могуће је и да ће се један део ДС окренути њима“, каже Вукадиновић.
Односи Русије и Србије често су били испуњени емоцијама,  док је политика Русије и СССР-а у појединим тренуцима проузроковала велике ломове у српском друштву и тешка разочарања. С друге стране, Србија је у појединим тренуцима пресудно утицала на Русију, која је, између осталог, и због Србије ушла у Први светски рат и доживела катастрофу, док је бомбардовање Србије 1999. такође умногоме утицало на руску политику. Москва своју моћ данас заснива на другачијој политици и стратегији него раније, у којој је важно место предвиђено за Србију, која може да буде стожер заједничке балканске политике ЕУ и Русије и саставни део њиховог партнерства. Србија би тако добила прилику да искористи свој регионални геополитички значај и ојача капацитет да се избори са осталим проблемима са којима се суочава.

Re: Младен Ђорђевић ДМИТРИЈ МЕДВЕДЕВ ПОРУЧУЈЕ: � (Оцена: 0)
од стеван у 2009-10-22 02:21:03
Зашто Русија даје кредит српској влади која је потпуно про-западна? Зато што Русија данас ради исто што и Запад. А то је зато што више нема Русије.

Од посете руског председника корист ће извући само издајник Борис. Па хајде сада нека неко каже да су Руси глупи и да то нису могли да виде и предвиде.

[ ]


Re: Младен Ђорђевић ДМИТРИЈ МЕДВЕДЕВ ПОРУЧУЈЕ: � (Оцена: 0)
од Dušan Nonković (dusan.nonkovic@gmx.de) у 2009-10-25 10:40:14
Rusija pomaže svetu srbije jer je to osnovni preduslov da se vrati na Balkan. Da će tu i Boris profitirati je neizbežni nuzprodukt jer je to jedini mogući način da se Rusija kroz podršku srpskog naroda vrati na Balkan a te podrške neće biti sve dok se Rusija ne istakne vidljivom pomoći srpskom narodu i uopšte narodima Srbije osetljivom kako za državu Srbiju tako i za pojedinca. Bez toga nema stabilizacije zemlje niti sveukupne podrške naroda Srbije vraćanju Rusije na Balkan. Nije Rusija postavila Borisa za predsednika niti mu je to omogućila već je to učinio veći deo srpskog naroda. Rusija može samo pomoći ali našu vladu moramo sami sebi da biramo! Prema tome, ne postavlja se pitanje dali Rusija pomaže Borisu Tadiću već se postavlja pitanje dali mu srpski narod pomaže! Nezaboravimo, srpski narod je imao dva puta priliku da mu putem izbora odkaže pošlusnost.
Zato narode Srbije, pamet u Glavu jer kako biraš na izborima tako i imaš! Kako ono kaže narodna poslovica; Kako si prostireš tako kasnije ležiš!
Sad su nam krivi i Rusi samo mi nismo nizašto krivi, to nemože biti!
Dušan Nonković
Urednik Glasa Dijaspore
Follow

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 71 Followern an