DER VEREIN HILFE JETZT UND DER JUGOSLAWISCHE VEREIN TRAUERN UM IHR MITGLIED DR. KLAUS WATERSTRADT

Der Verein Hilfe jetzt und der Jugoslawische Verein Lübeck trauern um ihr bis zuletzt aktives Mitglied Dr.Klaus Waterstradt

Vor nur einer Woche, am 15. November 2008 wurde Dr. Klaus Waterstradt mit dem Fritz- Bauer- Prei geehrt. Am vorigen Samstag hat uns Dr. Klaus Waterstradt für immer verlassen. Trotz seines hoher Alters von 88 Jahren hat uns sein Ableben sehr überrascht, umso mehr da er vor nur einigen Wochen in Berlin an einer Protestveranstaltung teilgenommen hat. Für uns bleibt Dr. Klaus Waterstradt in der Erinerung als ein Mensch, für den Humanität, Mitgefühl und Unterstützung der Schwächeren immer die oberste Maxime war, nach der er sich gerichtet hat. Wir wissen, dass es in der Welt, in der wir leben, nur selten Menschen mit einem so großen Herzen gibt und sie nicht leicht zu finden sind. Umso schwerer trifft uns sein Tod und umso mehr ist uns bewusst geworden, dass die Welt mit Dr. Klaus Waterstradt jemanden verloren hat, der seinen Mitmenschen unendlich viel bedeutet hat. Die Welt von heute ist um einen aufrichtigen großartigen Menschen ärmer geworden.

Die Trauerfeier findet am Samstag, den 29. November um 10:00 Uhr auf dem Vorwerker Friedhof, Kapelle 1, Lübeck statt.

Im Sinne des Verstorbenen wird statt Blumen um eine Spende gebeten für den “Ortsverband für Körper-und Mehrfachbehinderte Lübeck e.V.” auf folgendes Konto:

Kontonummer: 19951193

Sparkasse zu Lübeck

Bankleitzahl 23050101

Stichwort: Dr. Klaus Waterstradt

Dušan Nonković

Fritz- Bauer-Preis 2008 an Dr.Klaus Waterstradt, 16.11.2

http://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung1.jpg

“Es gibt kein Recht zu sterben. Aber es gibt ein Menschenrecht, in Würde zu sterben.”

(Klaus Waterstradt 1981)

Die Humanististische Union verleiht den Friz-Bauer Preis 2008 an der Lübecker Arzt Dr.Klaus Waterstradt. Mit ihm ehrt die Bürgerrechtsorganisation einen Menschen, dessen Werk in herausragender Weise mit dem Ziel einer Humanisierung unserer Gesellschaft verbunden ist.

Für Klaus Waterstradt war die Humanität unserer Rechtsordnung stets mehr als nur eine Frage allgemeiner Prinzipien des Rechts. Sein Engagement ist von der Überzeugung geprägt, dass sich die Humanität einer Gesellschaft vor allem darin zeige, wie sie mit den existentiellen Problemen der Menschen umgehe – vor der Geburt über der Krankheit bis zum Tod.

Dass sagt die Humanistische Union, was sagen die Serben, die ihn ein kleines Stück seines Weges begleitet haben: Wir verneigen uns vor Dr. Klaus Waterstradt und wünschen uns mehr solche Deutschen. Dann wäre diese Welt nicht nur humaner geworden, sondern solche kriegerischen Auseinandersetzungen wie damals in Jugoslawien und heute im Irak würde es nicht geben. Auch die Entwicklung in Serbien wäre so nicht einmal denkbar gewesen. Er wusste und respektierte die Opfer, die die serbische Geschichte in sich trägt. Diese wurden nicht nur im Interesse Serbiens abverlangt, sondern im Interesse der Freiheit Europas, ja der ganzen Welt. Dabei ist nicht gedacht an den Blutzoll der Jahrhunderte wärend der Osmanischen Herrschaft als die Osmanen an den Toren Europas rüttelten. Nein Herrn Dr. Klaus Waterstradt war bewusst, dass die Serben im 1. Weltkrieg 52 % der Männer im Alter zwischen 25 und 45 Jahren im Kampf für ihre Freiheit verloren haben, gegen Autoritäten, die global auf dem Wege waren, ihre Kolonialherrschaft durchzusetzen. Im zweiten Weltkrieg wurde Dr. Klaus Waterstradt als Sanitäter in Serbien eingesetzt und wurde somit Zeuge der Brutalität des Krieges, dem die Serben ausgesetzt waren. Wärend des Einsatzes an der Ost-Front geriet er in Russische Gefangenschaft, in der er 8 Jahre verbrachte. Er lernte schnell die russische Sprache und half als Mediziner der russischen Zivilbevölkerung. Das brachte ihm Respekt und Anerkennung auch in der Gefangenschaft.

Während der wirtschaftlichen Blockade gegen Jugoslawien hat sich Dr. Klaus Waterstradt im Alter von 75 jahren mit einem mit Medikamenten vollbeladenen Kastenkombi in Richtung Belgrad aufgemacht. An der ungarisch/Jugoslawischen Grenze gab es kein Durchkommen mehr. Von ihm wurde verlangt, dass er eine Medikamentenliste mit genauer Aufführung jedes Medikaments erst nach New York zur Bestätigung schicke. Zu diesem Zeitpunkt hatte ich die Ehre, etwas bei der Klärung der Situation zu helfen. Ich konnte Verbindung zu den Belgrader Ärzten aufnehmen, was Dr. Klaus Waterstradt wegen Funkstörungen aus Szegedin nicht möglich war. Ein Belgrader Arzt konnte dann einen befreundete Arzt in Budapest kontaktieren und dieser hatte wiederum Kontakte zum Krankenhaus in Segedin. So wurden zunächst die Medikamenten an einem sicheren Ort im Segediner Krankenhaus gelagert. Dr Klaus Waterstradt ist bei Schnee, Glätte und Kälte weit über 1000 Kilometer nach Lübeck zurückgefahren, um den Papierkrieg mit Amerika zu erledigen. Nach cirka 3 Monaten lagen die erforderlichen Papiere vor und die Medikamente wurden von ihm persönlich weiter nach Belgrad gebracht. Dies ist nur eine Facette des Dr. Klaus Waterstradt und zeigt das wahre Licht, in dem er steht.

Hätte Deutschland in der Regierung Politiker des Zuschnitts Dr. Klaus Waterstradt gehabt, wäre es nie zur Missachtung und Beugung des Internationalen Rechts, der Resolution 1244 und der unrechtmäßigen Anerkennung des Kosovo/ Metohija gekommen. Es hätte keine Belohnung mit einem eigenen Staat für diejenigen gegeben, die sich terroristischer Methoden bedienten. Cirka 250.000 Serben, 180.000 Roma, 70.000 Montegriner und viele Griechen, Gorani und Türken wurden von dort vertrieben und eine Rückkehr ist bis heute nicht möglich, ohne um das eigene Leben fürchten zu müssen.

Der Preis ist dem richtigen Menschen zugeteilt worden. Diese Anerkennung hätte der 88-jährige Dr. Klaus Waterstradt schon vor Jahren verdient, um auch die Gelegenheit zu bekommen, die Früchte der Anerkennung länger zu genießen.

Dr. Klaus Waterstradt ist für die Serben, die ihn kennen, ein leuchtendes Vorbild.

http://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung2.jpg

http://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung3.jpg

Autor

Dušan Nonković

SOK AKTUELL – 25. November 2008

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

25. November 2008

Kirchenweihe in Kroatien

Kosovo: Feier im Kloster Zociste

Umsiedlung der Kirche in Bosnien

150 Jahre Kathedrale von Vranje

Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla feiert 30-jähriges Jubiläum

Priesterweihe in Wien

Kirchenweihe in Kroatien

(ZAGREB / KROATIEN) In Kroatien wurde vergangene Woche eine Kirche geweiht: die wiederaufgebaute Hl.-Georg-Kirche in Narta. Den Weihegottesdienst zelebrierte der serbische orthodoxe Metropolit Jovan von Zagreb-Lubljana mit Priestern seiner Metropolie.

Kosovo: Feier im Kloster Zociste

(KLOSTER VISOKI DECANI) Am Tag der Hl. Kosmas und Damian (14. November) feierte das serbische orthodoxe Kloster Zociste im Kosovo-Metohija sein Patronsfest sowie den vierten Jahrestag der Rückkehr der Mönche in das Kloster. Rund 300 Gläubige aus Kosovo-Metohija nahmen an den Feierlichkeiten teil. Auch Gäste aus anderen Teilen Serbiens waren anwesend.

Der Abt des Klosters, Vater Stefan (Milenkovic) sagte, dass die Klosterkirche wiederaufgebaut worden sei und dass nun Arbeiten in den Wohnhäusern und den Hilfsgebäuden ausgeführt würden. Er hob die Hilfe hervor, die das Kloster von den Einwohnern des Ortes, der Diözese Raszien-Prizren und dem Staat Serbien bekommt. Jedoch seien die Serben nicht nach Zociste zurückgkehrt, weil die Gegend unsicher sei und es keine Möglichkeiten gebe, eine Arbeit zu finden. Viele geflüchtete und vertriebene Serben seien in ihren neuen Orten zurecht gekommen und haben irgendeine Arbeit gefunden, so dass sie sich schwerlich zur Rückkehr entscheiden. Die in Zociste lebenden Serben glauben laut Vater Stefan jedoch an ihr Überleben, benötigen jedoch Hilfe.

In der Gegend von Orahovac, wozu auch Zociste gehört, lebten vor dem Kosovo-Krieg rund 5.000 Serben. Heute leben nur noch 1.200 Serben in Velika Hoca und Orahovac.

Umsiedlung der Kirche in Bosnien

(BIEJLJINA) Die serbische orthodoxe Kirche des Hl. Stefanus in Divic nahe Zvornik soll nun nach Mladjevac umgesiedelt werden: Das entschied der serbische orthodoxe Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla, der auch Vertreter der SOK im Interreligiösen Rat von Bosnien-Herzegowina ist. In einer Mitteilung seiner Diözese wird die Einigkeit der Vertreter der SOK und der Islamischen Glaubensgemeinschaft in diesem Land hinsichtlich der Umsiedlung der Kirche hervorgehoben: Die Vereinbarung der beiden Gemeinden in bezug auf die Kirche von Divic sei ein „wahres Positivbeispiel der Toleranz“, sagten der Bischöfliche Vikar von Zvornik, Erzpriester Vidoje Lukic und Vahid Kapidzic, Vertreter der Islamischen Gemeinschaft. Beide waren Mitglieder der Delegationen, die am Internationalen Tag der Toleranz, dem 16. Novemeber, Divic und Mladjevac besichtigt hatten. Vater Vidoje Lukic sagte, dass die SOK durch die Umsiedlung der Kirche ihren „guten Willen zeigen will, das während des Krieges entstandene Problem auf positive Weise zu lösen“. Der serbische orthodoxe Erzpriester erklärte, dass durch die Umsiedlung der Kirche aus Divic das Grundstück für die Islamische Gemeinschaft frei werde. Die SOK habe gezeigt, dass man jedes Problem zur Zufriedenheit sowohl der Gläubigen der SOK als auch der Gäubigen der Islamischen Glaubensgemeinschaft lösen könne. Auch der islamische Vertreter Vahid Kapidzic war einverstanden, die Umsiedlung der Kirche aus Divic als positives Beispiel zu bezeichnen, das zum Internationalen Tag der Toleranz hervorzuheben sei. Er fügte hinzu, dass die Zusammenarbeit der SOK und der Islamischen Glaubensgemeinschaft in der Region gut sei und äußerte seine Hoffnung auf ihre Fortsetzung.

150 Jahre Kathedrale von Vranje

(VRANJE) Die Kathedrale in der südostserbischen Stadt Vranje, dem Zentrum der gleichnamigen Diözese der SOK, hat am Sonntag vergangener Woche ihr hundertfünfzigstes Jubiläum gefeiert. Anlässlich der Feier verteilte Diözesanbischof Pahomije von Vranje Auszeichnungen an den Gemeindepfarrer und an Unterstützer der Renovierung der Kirche. Auch einige an einem Malwettbewerb zu Ehren der Kathedrale beteiligte Schüler zeichnete der Bischof aus. An dem Wettbewerb hatten mehr als 1.300 Schüler von Grund- und Oberschulen vom Territorium der Diözese teilgenommen. Den feierlichen Gottesdienst zelebrierte Bischof Irinej von Backa (Novi Sad, Nordserbien), der in seiner Ansprache unter anderem erwähnte, dass an der Stelle, an welcher die 150 Jahre alt gewordene Kathedrale steht, auch in früheren Zeiten Kirchen gestanden haben.

Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla feiert 30-jähriges Jubiläum

(BIJELJINA) Der serbische orthodoxe Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla hat am 9. November sein dreißigjähriges Jubiläum als Diözesanbischof gefeiert. Er zelebrierte die Hl. Liturgie in der Mariä-Himmelfahrt-Kathedrale in Tuzla in Anwesenheit von Bischof Longin von Amerika und Kanada der serbischen orthodoxen Metropolie von Nova Gracanica. In seiner Rede sprach Bischof Vasilije über Aspekte seines bischöflichen Dienstes. Nach der Ansprache durch Bischof Longin und der Überreichung der Geschenke besichtigte der Bischof eine Ausstellung, die die Jugendgemeinschaft Hl. Sava seiner Diözese aus Anlass der Jubiläumsfeier organisiert hat.

Priesterweihe in Wien

(WIEN) Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien zelebierte am Tag des Hl. Demetrios (8. November) in der Christi-Auferstehungskirche der Serbischen Orthodoxen Kirchengemeinde Wien die Hl. Liturgie und weihte den aus Bosnien-Herzegowina stammenden Diplom-Theologen und Doktoranden Sladjan Vasic zum Diakon. Am folgenden Tag zelebrierte er die Hl. Liturgie in der serbischen orthodoxen Hl.-Sava-Kirche in Wien und weihte diesmal Vasic zum Priester. Vasic soll nach der Fertigstellung seiner Dissertation nach Bosnien-Herzegowina zurückkehren.

Metropolit Nikolaj überbrachte den Segen des Serbischen Patriarchen Pavle I. den Gläubigen in Wien. Er erinnerte daran, dass 280.000 Gläubige während des letzten Bürgerkrieges aus seiner Diözese ausgewandert sei. Der Metropolit empfahl den Serben in der Diaspora, allen als Beispiel zu dienen und zu allen Menschen ein gutes Verhältnis zu haben.

Die Kirchengemeinde Wien gehört zur Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa, die Deutschland, Österreich, Liechtenstein und die Schweiz umfasst.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Mengendamm 16c

D-30177 Hannover

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА “1389”

Акција: САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА “1389”
Postavljeno 22.11.2008
Tema:

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА “1389”

Србија јесте земља оптерећена многим нелогичностима, али заиста не знамо који би се Србин при чистој свести и здравој памети на било који начин могао идентификовати са било којим аспектом фашизма и нацизма. Готово да нема српске породице која током Другог светског рата није поднела огромне жртве бруталне нацистичке окупације, и чији чланови нису учестовали у величанственом покрету отпора фашизму, првом оружаном свенародном отпору у окупираној Европи. Антифашизам је део српског бића, а стравична српска страдања од стране нациста и усташа, вечна су траума српског колективног памћења. Срби су, уз Јевреје и Роме, колективна жртва Холокауста на Балкану. Јасеновац, Јадовно, Шумарице, Бањица, Сајмиште, рација у Јужној Бачкој… Пијетет и поштовање према жртвама нацизма, и припадност оном корпусу слободарских вредности који је и омогућио тријумф над нацизмом и фашизмом, подразумевајућа cy основа идентитета Покрета 1389. Поносни смо на своје претке који су херојски пружили отпор нацизму, и дали велики допринос ослобођењу Европе и света од те пошасти. Свој став по том питању износимо гласно, и на сваком месту. Наш рад је у целини отворен за јавност, а у наш Покрет су добродошли сви људи добре воље који деле наша опредељења и циљеве.

Неки медији и појединци су, међутим, озбиљно злоупотребили нашу коректност и отвореност. Конкретно, ради се о продукцијској кући “Архител” и њеном недавно снимљеном документарном филму “Врела крв” под медијским покровитељством РТВ Б92, у којем је покрет „1389“ лажно окарактерисан као „фашистички“. Покрет „1389“ би тим поводом хтео да истакне следеће чињенице:

1) Аутори филма су обманули чланове покрета „1389“ по питању теме филма тврдећи да у њему желe да обрадe деловање једне омладинске невладине организације у Србији.

2) Сходно овоме, аутори нису рекли истину о учесницима филма. Покрет „1389“ је из разговора са аутором стекао утисак да ће наша организација бити једина представљена у том филму и ништа није наговештавало да ће поред нас бити представљене друге организације, као што су „Образ“ или „Национални строј“, поготово у контексту у којем је све приказано. Покрет „1389“ уверава јавност да никада не би пристао да се појави у сличном пројекту са поменутим организацијама

3) Поред овога, аутори филма су прећутали назив медијске куће за чији рачун снимају своје дело, РТВ Б92. Покрет „1389“ не би никада пристао да сарађује са медијском кућом Б92 због њеног необјективног и тенденциозног извештавања о активностима нашег покрета.

Неко је једном приметио да ће фашизам доћи у Србију заогрнут плаштом антифашизма. Догодило се нешто још горе. Фашизам се потпуно разоткрио, прави спискове, прети, дефамира, удара на интегритет, на породице, на сећања и наслеђе свих нас. Aутори филма “Врела крв” су, својим шокантно клеветничким односом према Покрету 1389, посегнули у онај арсенал бешчашћа какав су користили управо пропагандисти Хитлерове Немачке и Павелићеве НДХ: довољно пута поновљена лаж постаје истина, а објекат мржње је потребно најпре дехуманизовати, и онда су сва средства против њега дозвољена и пожељна.

Задржавамо право на све даље правне акције против ове врсте клевета, као и свих евентуалних медијских злоупотреба којима би био циљ да Покрет 1389 и његов рад тумаче на основу неистина и манипулација креираних од стране екипе филма “Врела крв” према нашој организацији. Апелујемо на новинарска удружења, удружења филмских радника, као и на надлежне органе Републике Србије, да одлучним ставом у корист заштите елементарних етичких принципа фер и коректног информисања, обесхрабре ову врсту злокобних медијских манипулација. Уколико нас наша држава не буде третирала као равноправне и слободне грађане, заштиту од ове врсте медијског линча бићемо принуђени да потражимо пред међународним инстанцама.

Информативна служба Српског народног покрета “1389”

DEJAN LUČIĆ, “ČOVEK KOJI ZNA”

Ovde stoje mnoge organizacije i ličnosti javnog života u jednom veoma ne ugodnom “Svetlu” koje zahteva objašnjenje i stav dotičnih navedenih u ovom sajtu Dejana Lukića! Glas Dijaspora pruža priliku da se pogodjenim ovim, blaže rečeno, veoma neugodnim prozivanju da zauzmu svoj stav kako nebi mogao niko, od njih, jednog dana, reći da nije ništa o tome znao! – Dušan Nonković, urednik-Glasa Dijaspore

http://www.dejanlucic.net/Lat/hobotnica__rotshild.html

Piše: Vlada Sinđelić

ROTŠILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam…sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotšild.

Jakob Rotšild

Rotšildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotšild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rotšilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog naslednika. Natan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelin i Edmund i ostali članovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske(David, Eduard…).

Familija Rotšild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.

Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale…

Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mračnu istoriju hazarske dinastije Rotšild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotšild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotšildovih kolonija

Krenimo od Rotšilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

KO SU DANAŠNjI ROTŠILDI?

Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rotšildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili baštama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rotšildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članova NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rotšilda.

Još jedna „teorija zavere“ – Gari Kasparov (levo), poverljivi igrač u Rusiji sa Jakobom Rotšildom (desno)

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo ličnu kartu i hronologiju ove dinastije.Sve je počelo krajem 18. veka od Majera Amšela(negde Mozes Bauer) Rotšilda.

Majer Rotšild, rodonačelnik dinastije Grb grada Frankfurta je crveni štit!
Rotšildi(Rothschild u prevodu znači ,,crveni štit“) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg finansijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznačajnijih u svetu) je deo ,, Deutsche Börse“ koja je u vlasništvu Rotšilda preko ,,Children’s Investment Trust“ i ,, Atticus Capital“ s jedne strane i svojih podružnica ,, Merrill Lynch“ i ,, Fidelity Investments“. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni štit! Ovaj simbol potiče još iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže:
– Današnje „jevrejstvo“ čine dve grupe – Aškenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako čine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo, jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorište Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali moćno carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneževa. Nakon toga, Hazari su se naselili širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.
Amšel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Evrope. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Natan u London, Džejms u Pariz a peti sin Amšel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica“. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rotšilda na čelu sa Natanom, sinom Jakoba Rotšilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotšilda – David i Eduard.

Majerovi sinovi

ENGLESKI ROTŠILDI

Engleski ogranak Rotšilda je osnovao Natan Majer, treći Amšelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine pomenuti Evelin, Edmund i Natan.

Edmund Rotšild(1916)

Edmund Rotšild
Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom Čerčilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova ćerka Ketrin je žena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays“ globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske bankarske grupe, ove dve Rotšildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na čelu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotšild(1931)

Evelin Rotšild
Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotšild finansijsko-bankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona.
Pod kontrolom Evelina se nalazi štampa(list Ekonomist, Dejli telegraf…)
Osnovao je Asocijaciju za proučavanje istorije bankarstva i finansija sa sedištem u Frankfurtu.
Poseduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata.

Sa suprugom Lin Forester kontroliše ,, FirstMark Communications International LLC“, i ,,FildFreš fuds“ sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotšildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti“ grupa).
U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Džordan. Lamont utiče na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Tačer.

Norman Lamont(levo) sa Mesićem i Tadićem

Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.

S druge strane, Vernon Džordan(Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD(bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Džona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsedničke kampanje Bila Klintona a takođe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsedničke izbore u Americi.
Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom(sin kraljice Elizabete), što otkriva samo deo dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotšild.

Natan Filip Rotšild(1971)

Natan Filip Rotšild
Mlađani Natan je sin Jakoba Rotšilda, od koga je nasledio bezbroj poslovođa, agenata, uticaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom sveta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji… Kompanije i korporacije ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothschild“, ,,Vanco“, ,,Trigranit“, ,,British Petroleum“, RioTinto su samo deo sredstava koje stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politički operativci širom Evroazije(Soroš, Berezovski, Đukanović, Mitali…)

Otac Jakob Rotšild

FRANCUSKI ROTŠILD

Francuska dinastija Rotšild, koju je osnovao Džejms Majer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotšild, sinovi Gija Rotšilda koji je preminuo 2007.

David Rene Rotšild(1942)

David Rene Rotšild
David se nalazi na čelu NM Rotšild grupacije, koja je podeljena između engleskih i francuskih Rotšilda. Nalazi se na čelu ,, Rothschild & Cie Banque“, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

Eduard Rotšild(1957)

Eduard Rotšild

Davidov polubrat Eduard je takođe član investicione banke. Pored toga, kontroliše ugledni francuski list ,,Liberation“. Nalazi se na čelu ,,Imerys“, metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rotšilda od 1880. godine.

ROTŠILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište…U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, Đerđ Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotšildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotšilda u Srbiji.

Đerđ Soroš i veza sa Rotšildima

Đerđ(Švarc) Soroš, glavni agent Rotšilda

Soroš je mađarski Jevrejin(Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz(roditelji su 1936 promenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Poper (inače idejni tvorac besmislene kovanice – „Teorija zavere“), koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj ,,sivi kardinal“ prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba“, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija.

Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotšildi.
Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri.

Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka… Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac(takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu.

Veza se ostvaruje i preko Sosijete Ženeral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajući menadžmenta Edmunda Rotšilda i član saveta Rothschild & Cie Banque.Takođe, čest partner Soroša je bio i Džejms Goldsmit(Hazar), rođak dinastije Rotšild.

Soroševa mreža u Srbiji

U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam…Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“…

Teofil Pančić(levo) i Petar Luković(desno) na promociji „Peščanika“. Ova dva novinara u svakoj prilici pljuju po svemu srpskom…

Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi…te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.

Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih… Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavićević(žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroševe vedete.

Sonja Biserko (levo), raspirivač mržnje prema Srbima i Nataša Kandić sa Karlom Del Ponte

Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj… U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti…Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“…).

Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice – RTV Dević, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice – Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon…) radija ,,Slobodna Evropa“…

Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasništvu Soroša.
Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.

Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vrannjske novine“ , ,,Naša reč“…), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende… Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis… Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP(Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU… Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata…pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.

Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč(HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

Politička akvizicija Soroša

Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“.
Ovome treba dodti, da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorošu i sedište mu je na Kajmanskim ostrvima).
Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova.

Najagilniji ogranak Soroša u političkom životu(naravno pored ,,nevladinog“ sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i Čedomira Jovanovića, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Rotšildova investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peščanik“ (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikuliše zamisli Rotšildovih. Spiritus agens ove virulentne skupine je Latinka Perović, rodonačelnik savremenog liberalizma u Srbiji.

Rotšildi i Soroš koriste proverene kadrove – Latinka Perović, guru Čedomira Jovanović

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht, za predsednika Skupštine Srbije.

Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini

Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna krizna grupa(MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan… Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg… Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.

Marti Ahtisari, jedan od Rotšildovih zastupnika

Nezavisnost Kosova je i interes Rotšilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt“, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja… Soroš je od okupacije KiM-a uložio dosta napora i novca da Trepču otme za Rotšilde. Važnu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto došao iz KFOS-a(Soroševe organizacije). Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rotšildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.

U međuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurški kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko površinskih kopova. Alferon je u vlasništvu trojice kazahstanskih biznismena(čitaj Rotšildovih tajkuna, jedan od njih je Hazar – Aleksandar Maškevič, koji je i predsednik Evroazijskog jevrejskog kongresa), i čini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na čelu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotšildov agent i do skora desna ruka Lakšmi Mitala(takođe Rotšildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije.Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasništvu Pramoda Mitala, brata Lakšmija) preko svoje bugarske podružnice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila fabriku Lamkos(pocinkovanje čelika) iz Vučitrna. Treba reći da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovačnicu iz Kragujevca.

Aleksandar Maškevič (desno) sa predsednikom Kazahstana – Nursultanom Nazarbijevim

Uporedo sa ovim, Soroš širi svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno društvo (KFOS) i ostalih organizacija ćerki, finansiranjem medija (Koha ditore), političara (Veton Suroi)… Na istom linku se nalazi i Ekrem Luka koji je oteo Pećku pivaru… Preko ,,Balkan Human Rights Network“ organizacije koordiniše rad ostalih nevladinih podružnica.
Takođe, obezbedio je i privilegovan položaj Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, koju indirektno kontroliše preko ,,Globalstar L.P.“
Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soroš i MKG pažnju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rotšildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat“ iza kojeg stoje Nemačka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije“. Nemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka… Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom… Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Stražilovo“, ima udeo u firmi građevinskog materijala ,,Toza Marković“, (takođe poseduje i fabriku za proizvodnju kreča i kamena ,,Jelen Do“), kupljen je Somboled…
S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija ,,Nordzucker“ je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. ,,Štada“ je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik…Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gde su se takođe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak mađarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa političkim uticajem mađarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotšild.
Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpe-adria“, inkarnaciju habzburške države.
Investicioni fondovi

Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotšild čine investicioni fondovi sa devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom vlasništvu ,,ruskih Jevreja“(zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je ,,Salford“ sa devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotšilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš… Osnivač Salforda je Judžin Džefi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.

Boris Berezovski, agent Rotšilda, zadužen za rušenje Putina

Član u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadašnji savetnik Margaret Tačer, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Mardokom, Viktorom Juščenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom…Osim toga, predsednik ovog fonda je Klaus Mangl koji je sa Borisom Berezovskim vršio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji.
Pored Salforda, svoju poziciju jača ,,Ashmore“ investicioni fond, koji je preuzeo ,,Carnex“ od Midlend Risorsiza. Ašmor se nalazi pod kontrolom Rotšildovog Atikusa. Naime, vlasnik Ašmora je Majkl Benson, nekadašnji član ,,Amvescap-a“, kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa.
,,Midlend Resources“ je treći značajan investicioni fond kojim upravljaju Aleksandar Šnajder i Eduard Šifrin(obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina(najstariji beogradski hotel), te luke Pančevo.

Kraljevski nastup

Rotšild i Trigranit

Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rotšilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit“, sa sedištem u Budimpešti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima.
Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj… U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja železničke stanice,,Prokop“(za sada nije započeta).
Podružnica ,,Riotinto“(jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora(koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontroliše preko svog agenta Marka Riča(Hazar), Felps Dodž u kojoj se nalazi kapital ,,Atikusa“(Rotšildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkurišu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital“ je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mital je dugogodišnji zastupnik dinastije Rotšild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodišnji bankar Rotšilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotšildi drže i ,,FildFreš Fuds“, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.

Bankarski i finansijski sektor se, takođe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, kao što su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe General su pod kontrolom Rotšilda. Poluga kojom se obezbeđuje kontrola je Anton Bernhajm (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Đenerali grupe. Grčka banka ,,Laiki“, se nalazi pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rotšidov kapital. Marfin grupa je preko Verano motorsa došla u posed Robnih kuća „Beograd“. ,,Piraeus“ banka se nalazi na linku ING finansijske grupe iz Holandije, koja je povezana sa Rotšildovim ograncima (Barklajs/ABN). Hazar Šandor Čanji, jedan od ,,suvlasnika“ Trigranita, omogućuje Rotšildu širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Cepter banku

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotšildovog ,,JNR Limited-a“(Jacob and Nathaniel Rothschild), investicionog fonda. Mladi Rotšild kontroliše i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Čanjija.

Anton Bernhajm
Šandor Čanji
MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za učešće u privatizaciji naftne industrije.

Treba reći i da je NM Rothschild finansijski savetnik NLB Continental, slovenačke bankarske grupe. Rotšildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenačke ,,Mladinske knjige“, koja je deo ,,Reader’s digest“, američke kompanije čiji je deo 2006. kupljen od strane Rotšilda.
Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji

Crna Gora, terra Rothschildiana

Rotšild čestita proglašenje ,, kolonije“
Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma(koji je sproveden u režiji istih) , označio je udaranje pečata ,,colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotšildi, pored njih su ,,ruski“ biznismeni, Soroš… Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete…

Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, i ,,Hominem querum“ su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Piter Mank

Piter Mank(Natanjelov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovno-finansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi…
Prvi poslovođa, Čanji(OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rotšildova Sosijete Ženeral banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku…
Osim toga, Rotšild-Čanjijev MOL uskoro postaje strateški partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rotšildima dao ,,blanko ček“ zauzvrat je dobio direktorsko mesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije.
Monet, mobilni operater u sastavu Dojče telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rotšilda!

Oleg Deripaska, enigmа
Veoma važnu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotšild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Međutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska ima značajan udeo, je kupila preduzeće ,,Crnagoraput“. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta…

Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotšild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska

U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda….
Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Lex international“…). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije ,,Press Now“ i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine“, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar…
U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mlekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Štabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva.
Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južuralzoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz
Srebrenice, i ,,Zarubežnjeft“,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mitala.

Lakšmi Mital, indijski Deripaskа

Federacija BiH

U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mital grupa, koja je zauzela zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mital-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt – K.Dubica, Campomil – Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru.
Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke Unicredit, Intesa…
Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Štraus(Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi“, Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije. Od medija kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA“…

Hrvatska

Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rotšildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rotšildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum Ingra-Trigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile.

Makedonija

Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje ,,svetle budućnosti“ u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije.
Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete Ženeral.
S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije – Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija ,,Shutel“, radio stanice Vati, Lajf…
Soroš je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo…

Branko Crvenkovski, Soroševa marioneta
Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko ,,Stonebridge Communications“ kompanije u kojoj ima akcije. Inače, MT indirektno kontrolišu Rotšildi preko ,,Blackstone Group“, ogromne finansijsko-investicione grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Piter Džordž Piterson i Štefan Švarcman(Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotšildovim podružnicama ,,Lehman Brothers“ i ,,Kuhn Loeb Inc.“ Blekstoun grupa je vodeći akcionar ,,Deutsche Telekom“(T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. ,,T-Mobile“ je drugi mobilni operater u Makedoniji.
Na putu do cilja Rotšildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija…
Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje!
Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku. Geopolitička kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik.
Srbija se, nažalost, našla na putu ovoj nemani pitomog lica.

BRATISLAVA/BUDAPEST/BERLIN – 26.11.2008

Newsletter vom 26.11.2008 – Nicht zum ersten Mal

BRATISLAVA/BUDAPEST/BERLIN (Eigener Bericht) – Mit einer Serie
hochrangiger Treffen suchen Ungarn und die Slowakei ihre wegen der
deutsch inspirierten ungarischen Ethno-Politik eskalierenden
Spannungen zu mildern. Kern des Streits sind Maßnahmen, mit denen
Budapest ungarischsprachige Minderheiten im Ausland enger als zuvor an
sich binden will, insbesondere in der Slowakei. Sie entsprechen
völkischen Konzepten, wie sie in Europa vor allem Berlin vorantreibt,
und können als Versuch gelten, deutsche Ethno-Modelle in Osteuropa
weiter zu verankern. Bereits seit Jahren führen sie zu
Auseinandersetzungen zwischen Budapest und Bratislava. Jüngstes
Beispiel dafür ist die Gründung eines “Forums der ungarischen
Abgeordneten des Karpatenbeckens”, in dem Parlamentarier aus Ungarn
mit Delegierten ungarischsprachiger Minderheiten aus den
Nachbarstaaten (“Auslandsungarn”) zusammentreffen und gemeinsam über
ihre Politik beraten. Kürzlich haben ungarische Rechtsextremisten die
von Berlin unterstützte völkische Politik Budapests zugespitzt – mit
Auftritten auf slowakischem Territorium, bei denen die Errichtung von
“Großungarn” unter Einschluss slowakischer Gebiete gefordert wurde.
“Großungarn” existierte zuletzt zu Beginn der 1940er Jahre, unter
deutscher Hegemonie.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57403

Failing Mark: Serbia’s 100 days of new government – By Boba Borojevic – November 19, 2008

View
Failing Mark: Serbia’s 100 days of new government
By Boba Borojevic
November 19, 2008

Trifkovic: “You simply cannot get very far with the powers that want to obtain further concessions from you by saying that come what may, you will regard them as your only possible strategic partners. If the Serbs were a little bit difficult, if the Serbs were creating a little bit more problems to Brusseles and Washington, they would be respected more and they would obtain better deals.”

“Basically, after and if general Mladic is arrested who knows what other conditions will be imposed on Serbia by the EU including for instance: the recognition of Kosovo’s independence, the reparation to the alleged victims of Serberenica, or for instance the freezing of Serbia’s proceedings to obtain legal judgement at the ICJ.”

======

The decisions made in the first 100 days of government in office are seen as crucial indicators of a country’s future course. At the end the hundred days, by an unwritten rule the opposition can start pointing out to the government and the public at large any unfulfilled promises.

When reporting to the Parliament beginning of October, PM of Serbia Mirko Cvetkovic and his cabinet ministers listed as their greatest achievements “the arrest of Radovan Karadži?, improved cooperation with The Hague, UN General Assembly adoption of Belgrade’s International Court of Justice (ICJ) resolution on the legality of the unilateral declaration of independence by Kosovo–Metohija (rebel Albanians), establishing a contract with Fiat car manufacturer, ratifications of the strategic energy agreement with Russia and the Stabilisation and Association Agreement (SAA) with the EU.”

Srdja Trifkovic, director of the Center for International Affairs at The Rockford Institute, believes that there is far less than meets the eye to the new government’s first 100 days.

“The fact that the SAA was adopted by Parliament can hardly be called a success of the government. For as long as they have a majority in Parliament it is only to be expected. We should add at the same time, that the application of the agreement was blocked by the Netherlands and Belgium for as long as General Mladic and suddenly remembered fugitive, Goran Hadzic, remain at large. It is obvious that it is not in the power of this government to apprehend Mladic and Hadzic, otherwise they would have done so long time ago. So, the adoption of the SAA by the Serbian government remains a dead letter and a perfectly meaningless gesture for as long as the EU itself refuses to countenance the application of the Agreement, putting it into force pending the arrest of the remaining two fugitives from the Hague’s quasi justice.

The Energy Deal with Russia

As far as the agreement with Russia is concerned, Trifkovic points out to a “problem with constant attempt by some people of the Serbian government, notably the finance minister Mladjen Dinkic, to renegotiate that deal by re-evaluating the oil industry of Serbia public company NIS (Naftna Industrija Srbije). It is tantamount to saying to the purchaser of a car, for instance, who has already signed the contract and payed the deposit, that you want to have it reappraised because you believe you didn’t make a particularly good deal. The energy deal with Russia is binding and it is totally irresponsible for the Serbian government to pretend that it can be retroactively negotiated.

The overall strategic importance of this deal is such that the dispute over the price seems almost trivial by comparison. It is perfectly clear that if the Russians decide that the Serbs are reneging on the deal, they can still opt to go through Romania into Hungary from Bulgaria and Serbia can end up being completely bypassed.

And then, Mladjen Dinkic’s favourites, the Hungarian MOL and the Austrians, will end-up buying the Serbian Oil company ostensively for more money but ultimately only in order to liquidate it and to ensure that they have monopolistic position in the South-East-European market,” opinionated Trifkovic.

The Fiat Deal

The Fiat-deal is not as bright as it looks. Trifkovic stressed that Serbian side doesn’t have “a clear number of vehicles that are projected to be produced there. It also remains to be seen if this is a simple a route by the Italian manufacturer to take advantage of the Serbian privileged access to the Russian market. Let’s not forget that even from the Milosevic’s years there is an agreement that is still in force that gives Serbia duty-free access to the Russia’s markets and whether the investment into new plant and production will indeed yield the level of rush employment that has been advertised.

Stabilization and Association Agreement Prime Minister Cvetkovic, not only seems to be playing politics by presenting the record of the government as brighter than it really is, but also is being disingenuous in a deliberate manner. According to Trifkovic, PM Cvetkovic “knows as well as most other thinking Serbs that the Agreement with the EU may remain frozen for many years to come and that even if it is applied then there will be further years of strenuous negotiations if and when Serbia gets the candidate status.

So, the relationship with the EU is almost demeaning. On the one hand the EU is not applying any of the agreements that have been heralded as major breakthroughs and on the other, the Tadic – Cvetkovic tandem keeps pretending that the European path is not only immanent but wide open and has a clear time-table. Neither of which is the case.”

The performance of Tadic-Cvetkovic government in Serbia reflects in some sense the overall western/ EU countries’ way of dominance over small countries of Eastern Europe and the former Soviet block. They show disregard for the existing positive law of these small sovereign countries and openly demonstrate that any kind of national politics is not favourable. Trifkovic doesn’t believe that this can be any major obstacle for the Serbian government to work on strengthening Serbia ’s economy and image at home and abroad.

“When it became clear that in spite of the victory of the so–called pro European forces at the Serbian general election on 11th of May the application of the Agreement would have remained frozen they should have not proceeded with its ratification. If one party to the contract tells you that the contract will not be regarded as valid then the other party, by proceeding on its path to do what is necessary to make it active, is put in an inferior position.

The International Court of Justice If the proceeding comes, when it comes and it may take years, it has an entirely advisory function. It is not binding on any of the parities and it is not regarded as something that has strength of verdict in the legal sense. In other words, the countries that have recognized Kosovo can simply shrug their shoulders and say this is an opinion of the court not a ruling of the court.

Trifkovic says that “in order to obtain the proper ruling, Serbia has to take to court the countries that have recognized Kosovo. That is what the former Prime Minister of Serbia Dr. Vojislav Kostunica wanted to do. For reasons that remain unexplained the Democratic Party which now holds the rains of power and the Foreign Minister Vuk Jeremic have refused to do so.”

Meaningless victory Prime Minister Mirko Cvetkovic reiterated that the adoption of the Resolution seeking and advisory opinion on the legality of the unilateral declaration of independence of Kosovo in the UN General Assembly is among “the biggest diplomatic successes of Serbia ’s government in the previous decades.”

Trifkovic, however believes that: “The so-called victory at the UN General Assembly is perfectly meaningless. Even if the ICG rules in Serbia’s favour, which can happen in two or three year’s time, by that time the effect of such ruling will be rendered almost irrelevant. The countries that have recognized Kosovo by that time will be under no obligation to break relations or to retroactively derecognize Kosovo. As long as the ICJ gives an opinion rather than a ruling, the whole exercise is for domestic politics to create the illusion that the government is doing something useful. Whereas, in fact, it is very careful not to upset the powers that be in the Western world and to act as if it is already accepting partition of Kosovo at best or its complete loss at worst. The current victory at the UN General Assembly is meaningless because in the long term it is more song and dance for domestic consumption then a truly weighty and meaningful diplomatic victory that would enter the calculus of the great powers,” concludes Trifkovic.


The abject inferiority of the DS party which is the dominant partner in the coalition vis-à-vis the western powers are harmful and detrimental to Serbia’s national interest. You simply cannot get very far with the powers that want to obtain further concessions from you by saying that come what may, you will regard them as your only possible strategic partners. If the Serbs were a little bit difficult, if the Serbs were creating a little bit more problems to Brusseles and Washington, they would be respected more and they would obtain better deals.


Basically, after and if general Mladic is arrested who knows what other conditions will be imposed on Serbia by the EU including for instance: the recognition of Kosovo’s independence, the reparation to the alleged victims of Serberenica, or for instance the freezing of Serbia’s proceedings to obtain legal judgement at the ICJ.

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 87 Followern an