doćiće
doćiće vreme
kada će svi prijatelji da odu
kada ćeš u svakoj tišini čuti melodiju straha i note zaborava
kada ni nada, ni najlepša uspomena neće značiti ništa
kada će da te zaboli svaka kost i svaka dlaka
kada će iluzije da popadaju kao kiše
kada ni noću nećeš sanjati više
doćiće vreme
kada ćeš se osetiti samim
kada ni plakati nećeš umeti
doćiće vreme
doćiće
doćiće dan
kada će se osetiti
da nisi od koristi
nikome
nikakve
ni sebi
doćiće dan
doćiće
doćiće jutro
kada će na tvom jastuku biti više kose
nego na tvojoj glavi
i kada ćeš zube zaboraviti u čaši
i upitati se
zašto? kako?
gde je sve prošlo
kuda se provukoše planirani i neplanirani dani
tako brzo
doćiće jutro
doćiće
doćiće taj trenutak
kada ćeš osetiti
da starost kuca na vrata
doćiće taj momenat
doćiće
doćiće, doćiće, doćiće
dolazi svima
ne boj se
a kada bude došla
videćeš u ogledalu
da više ne vidiš sebe
već život svoj
videćeš
ma ko da si
postaješ isti sa svima
koji behu
ah, svi smo isti tada
svi vidimo isto
tada
to isto svetlo
videćemo
doćiće
kada treba da dođe to dođe
Filed under: Aktuelno, Literatura, Umetnost
