Pa i Hitler je Dobio Propagandni Rat
(odlomak)
Ovaj događaj na Kavkazu pokazaće svetu nešto što je svak normalan i očekivao. A to je da u svemu postoje granice, i da dezinformativne i propagandističke službe zapada nisu više u stanju da kontrolišu i zaluđuju čitave narode. Mnogi Gruziju porede sa Kosovom. Gruzija i Kosovo nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Gruzija je bila republika odnosno jedna oblast u sklopu komunističkog satrapa što se zvao SSSR. U ustavu toga SSSR je bilo predviđeno da konstituitivni narodi imaju pravo da napuste tu zajednicu, pod uslovom da one oblasti i regioni kao što je to slučaj sa Abkaziom i Osetiom se mogu plebiscitarno izjasniti da li će da ostanu u tim republikama ili žele da ih napuste. Nekome je pre skoro dvadeset godina palo bilo na pamet da to pravilo izmeni. Učinjeno je to iznutra u borbi za vlast, a spolja u bobi za osvajačkom politikom. No nešto što nije pravilo, može u jednom trenutku da posluži kao oruđe za postizanje cilja. Oruđe gubi svoj smisao onoga momenta kada na scenu stupe snage kojima je više važno da se pravila ispoštuju, nego težnja za vlast. Rusi u Abkaziji i Osetiji su većinski narod, a pored toga su i konstituitivan narod a ne manjina, za razliku od Šiptara na Kosmetu, koji su u sklopu Jugoslavije bili manjina, a ne konstitutivni narod. Čak i prema ustavu http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-08-2008/106083-latimes-0 same Gruzije, oni konstituitivni narodi u toj republici su imali, i imaju pravo da se plebiscitom izjasne da li hoće da u njoj žive. S obzirom da je režim Sakeršvilija, totalitaran, i represivan, mnogi u toj i takvoj zemlji ne žele da ostanu.
I šta ima lošega u tome?
Janko Boji, 18.08.2008
Изјава Џима Јатраса, директора Америчког савета за Косово (American Council for Kosovo), Вашингтон
Вашингтон, 27. августа, 2008 – Неки у Србији су можда у искушењу да помисле како је Москвино признање независности Јужне Осетије и Абхазије лоше по Србију, и да ће Русија можда да промени свој став о Косову и Метохији.
Ово не само да је далеко од истине, већ је овакав развој догађаја добар за Србију, и то из више разлога:
1. Русија неће променити став о КиМ. Москва ће наставити да инсистира на принципијелном становишту да је -
(a) Београд увек инсистирао на споразумном решењу за Косово, а није прибегао насиљу као Сакашвили. Управо су Албанци и њихови спонзори предузели илегалне кораке који не могу да угрозе суверенитет Србије. Насупрот томе, Сакашвили је сам оштетио грузијски аргумент својим насилним деловањем.
(b) По релевантним југословенским законима, Косово нема право да се отцепи ни од Србије ни од Југославије. Међутим, по совјетским законима, аутономне републике (Абхазија) и области (Јужна Осетија) су имале право да се изузму од независности република, у овом случају Грузијске ССР (по закону о отцепљењу од СССР из 1990, видети <http://www.pridnestrovie.net/ussr_law.html>). Дакле, Абхазија и Јужна Осетија су биле део Грузијске ССР, али никад независне Грузије. Насупрот томе, КиМ је неупитно било део Србије још и пре настанка Југославије.
Председник Медведев, министар Лавров и амбасадор Чуркин су све ово врло јасно рекли, и исправно инсистирају да ови ”замрзнути” делови бившег СССР заслужују независност далеко више него КиМ.
2. Руски чин показује да америчко признањe Косова нема објективну вредност, већ само субјективну. Да ли руско признање решава статус Осетије и Абхазије у светз? Не. Москва сада тражи подршку других земаља. Колико ће их подржати признање, пет, десет двадесет? Косово признаје 46, а Западну Сахару 47. И онда се проглашење независности своди на ”Добро, то је твој став. Ти кажеш да си независан, ја кажем да ниси.” Вашингтон је међународно право заменио законом џунгле и сад нема право да се жали шта код било ко други уради. Независност је сада у очима посматрача. У суштини, сад више нема јасног одговора на сукобе у неколико регија у свету, али је јасно да ниједна од ових новопроглашених држава неће ући у УН.
3. Пошто је јасно да је управо криза на КиМ изазвала ову најновију нестабилност, биће мање воље у свету да се подржи ”независно” Косово. Исто тако, сада су веће шансе да ће Генерална скупштина УН да питање Косова (а можда и других места) пошаље на разматрање Међународном суду правде, како не би морала сама да заузме став.
4. Садашња ситуација додатно наглашава колико је Москва (пријатељ Србије по питању КиМ) јака, а Вашингтон (непријатељ Србије по питању КиМ) слаб. Aмерички функционери осуђују ”кршење грузијског суверенитета и интегритета,” несвесни сопственог лицемерја. Захтевају да Русија ”мора ово” или ”мора оно”, али је свима јасно да не могу да присиле Русију ни на шта. Можда им није јасно колико јадно изгледају, али остатaк света види и зна.
(превео Небојша Малић)
James George Jatras, Esq.
Principal
Squire Sanders Public Advocacy, LLC
Office: +1.202.626.6248
Objavljeno pod: Aktuelno
