Nikad, do sada nisam čuo za tog gospodina Milatovića, kamoli sreće da to nisam ni danas ni čuo ni video!
Pa nemojte ljudi ovako! Ako već ne možeš da pomogneš potrudi se barem da ne odmogneš!
Za toga Milatovića nisam nikada čuo ali za Nikolu Janića i Dr. Vladimira Umeljića sam čuo ima više od decenije i pouzdano znam da ovo nisu zaslužili!
Ne mislim da se stavim na stranu jednog ili drugog ili da ih branim jer to oni sigurno znaju i mogu bolje ako to žele i hoće od mene. Sve šta hoću to je da vas molim, nemojte više ovako ne samo zbog srpskog roda kojem pripadate već i zbog sebe da se ne sramotite pred sobom, svojim pokoljenjima, svetom i narodom a prije svega zbog pravde bez koje čovek ne može disati.
Svaki čovek, svaka osoba dobrih namera zaslužuje, bez obzira na to koliko je velika ili mala njihova humanitarna pomoć, poštovanje .
Intrige kao i omalovažavanja svake vrste imaju uvek za posledicu razdor koji sebi ne možemo i ne smemo dozvoliti!
Dušan Nonković
Kliknite na ovaj link da bi se videlo o čemu sam pisao:
http://www.istina.at/index.php?option=content&task=view&id=712&Itemid=
„ŠTO GOD TKAŠ, VEZUJ KONCE ZA NEBO“
Vladika Nikolaj Velimirovic
„Dar govora (reci) je izvanredan dar.
Daj da taj dar mogu ljubazno koristiti.
Neka budem spor na oštre reci koje
ranjavaju, reci izgovorene u ljutnji“
Reci su ponekad ubitacne, koliko i beznacajne, zato njima treba oprezno baratati. Svaki covek koji govori o drugom coveku ima moralnu odgovornost pred samim sobom, prema onom o kome govori, kao i prema onima pred kojima govori. Savest i moralni zakoni u nama, prisustvo su i glas samog Boga u nama – glas apsolutne Istine. Životinjki svet živi po instinktima, ali ljudska bica uživaju u slobodnoj volji koju u ravnoteži drži njihova savest – da cenimo dobrotu i istinu, a osudujemo laži. Moja savest mi nalaže, da iznesem istinu o gospodinu Nikoli Janicu – onu koju licno znam – ništa manje, ništa više. Svaki tekst koji sam pisala za „Istinu“ bio je motivisan traganjem za I stinom, Pravdom i Ljubavlju prema svom srpskom rodu. Sledeci uvek isti principe po kojima se upravljam kako u svojim cinjenjima, tako i u pisanoj, ili izgovorenoj reci, i ovo otvoreno pismo o svemu što znam o Nikoli Janicu, jeste u skladu sa tim principima. Više godina sam u kontaktu i raznim vidovima saradnje sa srpskim iseljeništvom. Neke sam upoznala licno, a sa nekima kontakt održavala samo putem interneta ili telefona. Nikola Janic je jedan od onih koje znam licno. U svakoj Istini treba biti iskren do kraja, zato cu reci da su naši prvi kontakti i saradnja, nažalost, bili pokvareni razlicitim politickim gledištima, branjenja istih sa velikom ostrašcenošcu, što je na kraju kulminiralo i licnim sukobom. No srecom, i Nikola i ja smo bili sposobni da se izdignemo iznad prizemnih stvari (grešne ljudske prirode podložne sujeti, besmislenoj tvrdoglavosti itd), a zarad viših opštih ciljeva, svesni da se svako na svoj nacin i prema mogucnostima u suštini borimo za istu stvar – spas i dobrobit Srpstva. „Hladne glave“, dobre volje i cista srca, obnovili smo naš meduljudski odnos, uspostavili ga Redom i Obrazom, kako dolikuje casnom coveku i Srbinu.
Zlo je i nisko, plasirati neistine o tudem privatnom životu, ili (ne)uspešnosti u profesiji, cak govoriti i baviti se uopšte necijim privatnim životom, ništavno je i nedostojno coveka, ako to nema nikakve veze i znacaja za opšti nacionalni interes, a i kada zaista ima, tada to treba potkrepiti verodostojnim cinjenicama, odnosno dokumentovanim dokazima. U tom smislu, ono što ja mogu i što ovim pisanjem cinim, jeste da posvedocim o onom delu Nikolinog politickog i humanitarnog angažovanja, koji mi je licno poznat. Nikola je jedan od retkih Srba, koji je konkretno i požrtvovano pomagao srpskom narodu. Jedan od retkih koji se u javnim dijalozima direktno suceljavao sa pojedinim zapadnim politicarima, govorio i u raznim domacim TV emisijama, a sve u cilju odbrane Srpstva i srpske države. Jedan od retkih koji je imao hrabrosti da javno kaže da je proteklih godina bio u zabludi verujuci odredenim politickim strankama i figurama, koje su na politicki scenu došle nakon 5.oktobra 2000. Nikola je JEDINI od celokupnog srpskog iseljeništva, koji je u vreme poslednjih predsednickih izbora došao u Srbiju i ispred kamera dao javnu podršku Tomislavu Nikolicu, a zatim prisustvovao i dao izjavu i na konferenciji za štampu, cineci sve to u teško narušenom zdravstvenom stanju posle II infarkta , što taj njegov postupak cini još vrednijim. Bila sam prisutna i jedan od predstavnika srpskih organizaja koji su takode tada dali podršku Tomislavu Nikolicu, cime moje svedocenje o Nikolinom obracanju Tomislavu Nikolicu, kao i novinarima, niko ne može da dovede u pitanje.
Svedok sam i Nikoline finansijske pomoci pri organizovanju ovogodišnje Bogojavljenskog plivanja za Casni krst kod Nebojšine kule, u okviru Svebor-a, gde sam jedan od starešina. Svedok sam i Nikoline licne novcane pomoci, kao i nekih udruženja Srpskog Saveza i Saveza Srpske omladine, upucene o Božicu srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji, jer sam Nikolinog saradnika, Srdjana Mladenovica uputila gde i kome da odnese tu pomoc, a nakon toga dobila i potvrdu iz opštine gde je ta pomoc urucena – spisak porodica sa njihovim potpisima. I ne samo tada, vec svakog Božica Nikola licno, kao i udruženja Srpskog Saveza i Saveza srpske omladine iz Švedske, Srbima na KIM šalju ogrev, pecene prasice, slatkiše, novac … Nikola i njegova supruga stipendirali su decu u svim srpskim zemljama. Isto to cini i nekoliko udruženja Srpskog saveza ciji je Nikola predsednik. Pomaže nesebicno, zajedno sa svojom suprugom Majvori, koju sam imala zadovoljstvo i cast da licno upoznam. Razgovarala sam i sa podpredsednikom Srpskog Saveza, gospodinom Radetom Mitrovicem, tražeci informaciju o brojnosti njihovih clanova. Potvrdio je da Srpski Savez broji preko 12 000 clanova, a što se može videti i na zvanicnim sajtovima Švedskog doseljenickog biroa. Isto tako mi je govorio i o tome koliko i na koji nacin pomažu Srbima, kao i koliko medu svim clanovima Nikola prednjaci u tome. U zadnje vreme skoro neizostavno se dešava da jednu polovinu tražene pomoci daje Srpski Savez, a drugu polovinu porodica Janic. Kao uporni tragac za istinom, svejedno što sam i sama svedok Nikolinog angažovanja na pomoci Srbima, htela sam da cujem i tuda iskustva, odnosno informacije. Zato sam pitala i druge, proverila i uverila se u licnim razgovirma direktno sa onima kojima je pomogao. U prilogu ovog teksta prosledujem samo dva od više svedocenja i reakcija na tekst „Trojanski konji, ostavljaju magarece tragove, koji je napisao gospodin Petar Milatovic iz Austrije, urednik lista „Istina“, gde sam jedan od saradnika-dopisnika. Oba svedocenja, kao i moje, odnose se iskljucivo na Nikolu Janica, ostale pomenute u tom tekstu ne poznajem.
Vrlo ožalošcena i razocarana klevetama izrecenim o Nikoli Janicu, obracam se Petru Milatovicu da povuce svoje neosnovane optužbe, ili u suprotnom iznese verodostojne dokaze za njih. Drugim recima – ako „Istina“ više nije Istina, vec laž – tražim da me skine sa liste saradnika-dopisnika. Ozbiljnom coveku, intelektualcu, književniku, ne pristoji da piše tekstove bazirane na zlobnim rekla-kazala, ljudskoj sujeti i ko ce ga znati cemu sve još, a podsecam Petra i na sve javno, ili privatno izrecene podrške nas Srba, kada je i sam bio žtrva iskonstruisanih optužbi. Tim više sam iznenadena i zbunjena njegovim cinom nerazumljivog i neosnovanog napada na drugog Srbina – Nikolu Janica, coveka koga Srbi u svim srpskim zemljama dobro znaju, poštuju i vole.
I sama sam doživela slicne stvari, znam dobro koliko boli nepravda, laž kleveta, izdaja – još više, kada dolazi od sopstvenog, srpskog roda. Zato i zbog svega ostalog navedenog, ne mogu i NECU da cutim, stojim sa strane i dozvolim, da Nikola Janic koji je toliko pomogao našem narodu, bude ovako napadnut i izložen necemu što nije zaslužio. Vecita ironija i tragedija ovog sveta je da „Nijedno dobro delo ne prode nekažnjeno“. Vecita tragedija Srba je, da jedni drugima „vadimo oci, podmecemo nogu, zabadamo nož u leda“ (zlocudna srpska bolest), na opšte veselje i dobrobit naših neprijatelja. Jesmo li zaista toliko ludi?
Zato Srbi moji – u pamet i dušu (pred ogledalo Istine)! Skinimo gordost i sujetu, gurnimo ih u ovim presudnim momentima za opstanak našeg celokupnog naroda, makar privremeno u fijoke svoje podsvesti. Laži i klevete vratimo silama tame i zla, koje nas kušaju. Gledajmo i sledimo svoju Božansku prirodu, Božiji glas, Svetlost u nama – SAVEST.
Neprijatelje za gušu i istinske srpske izrode, a ne svoju bracu i sestre u istom stroju i frontu!
Vesna Mijailovic
Srbija, 24. cvetanj (traven) 7516. leto Gospodnje
Ovo otvoreno pismo poslato je gospodinu Petru Milatovicu , uredniku „Istine„, za koju sam pisala kao saradnik – dopisnik, na predlog – poziv gospodina Milatovica i cinila sam to po slobodnoj volji i iz najcistijih rodoljubivih razloga . Milatovic je odbio da objavi moje otovoreno pismo i u privatnoj prepisci odgovorio da je „ moja kompetencija (svedocenje) u ovom slucaju nistavna„.
Buduci da sam vise godina (konkretnim delom) angazovana u hamanitarnim i patriotskim aktivnostima , u tom pismu sam svedocila o istim aktivnostima gospodina Nikole Janica, jer su mi poznate i jer sam na istima sa gospodinom Janicem vise puta saradjivala – pa i nedavno, pre dve nedelje , kada je njegov saradnik Srdjan Mladenovic odneo i licno urucio pomoc jednoj srpskoj porodici na Kosmetu, na koju sam ga uputila i kojoj vise godina pomazem na razne nacine .
Za mene je neshvatljivo da gospodin Milatovic blati i klevece gospodina Janica, podjednako sto moje pismo – svedocenje, nije zeleo da objavi. Zasto se gospodin Milatovic tako sveukupno poneo, ostavljam njegovoj savesti, a iznad svega , Bozijem sudu. Napominjem da sam u svom otvorenom pismu zahtevala da me skine sa liste saradnika dopisnika, ukoliko „Istina“ vise nije Istina, vec laz.
Posle nedelju dana mi je posla(t)o obavestenje, potpisano od neke druge (meni nepoznate) osobe, da vise nisam saradnik-dopisnik „Istine“, jer za nju, mogu da pisu samo „visoko obrazovani i osvedoceni rodoljubi“. Nisam nista odgovorila na taj dopis, a ispod casti mi je da ga i ovom prilikom komentarisem.
Vesna Mijailovic , 23.juni 2008
SVEDOCENjE JEDNOG STUDENTA
Poštovani Petre Milatovicu,
Procitao sam Vaš tekst pod naslovom TROJANSKI KONjI OSTAVLjAJU MAGARECE OTISKE. Priznajem da ste vrlo umješan spisatelj, ali za Vas i Vaš tekst, rijeci hvale ovde prestaju. Moram da Vam iskažem svoje razocaranje na sramnim rijecima koji ste objavili o gospodinu Nikoli Janicu. Zaista mi je bilo teško kada sam procitao sve laži koje ste napisali, o kvazipatriotizmu, nacionalizmu i lažnom rodoljublju. Ja Vam moram reci, Petre, da je Nikola Janic moj drugi otac, covjek koji mi je pomogao nebrojeno puta, i zbog koga sam ja, sada, jedan od najboljih studenata cetvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Naime, roden sam u Republici Srpskoj, u Zvorniku. Veoma se teško živelo, pa se deševalo da danima nemamo ni marku u kuci, ali sam ipak zapoceo studije. Ucio, radio, i veoma malo spavao. Jednom prilikom sam poslao preko 15 meilova, domacim i stranim organizacijama, fondacijama, molio za stipendiranje, ali niko mi nije odgovorio, izuzev Nikole Janica. Procitao je meil, i oduševio se mojim rezultatima, ali ono što ga je ganulo je to, da je moj otac, sve vreme rata bio na prvim borbenim linijama, branio svoju zemlju da bi posle ostao bez posla, para i jedva hranio cetvoroclanu porodicu. Nikola mi je pomogao kada nikog nije bilo tu, kada su svi okretali leda. Stipendija od 200 evra mesecno je bila više nego dovoljna za moje studije, pa sam i roditelje pomagao. Nikola mi je to davao iz sopstvenih sredstava, da bi posle nekog vremena, podmladak organizacije na cijem celu je Srdan Mladenovic, Nikolin saradnik, pruzela stupendiranje, a Nikola je poceo da pomaže jednu devojcicu sa Kosova.
Pre par godina prisustvovao sam konferenciji povodom situacije na KIM, koju je Nikola organizovao, gde su se predstavnici jedne enklave požalili kako nemaju racunare za decu u školi, na šta je Nikola odgovori dajuci novac iz svog džepa. Ovo nije sve što bih mogao da kažem za coveka cija je huamnost nemjerljiva. Koliko sam samo puta dobio muzicke uredaje, gardarobu, slatkiše… Samo se pitam kako neko može na ovakav nacina, kao Vi, da komentariše coveka, koji i pored ozbiljno ugroženog zdravlja cini dobro za svoj narod, za coveka na koga je zbog svojih patriotskih shvatanja i borbi izvršen atentat. Nije mi jasno…
Gostodine Milatovicu, molim Vas, nemojte da kaljate obraz ovom coveku. Mogu sa sigurnošcu da kažem da ste Vi nacitan, ali po neistinama koje ste o pisali o Nikoli, veoma neinformisan novinar, te, ako na ovaj nacin pišete sve Vaše tekstove, moram da Vam preporucim da promenite profesiju.
S poštovanjem,
Vladimir Miloševic,
Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Kontakt telefon 064 344 71 54
VELIKA SRAMOTA ILI GREHOTA!!!
Citajuci ovih dana internet izdanje našeg srpskog sajta „Istina“, nisam mogla da verujem svojim ocima kad sam procitala tekst pod naslovom „Trojanski konji ostavljaju magarece otiske“. Pomislih odmah – Gospode oprosti im, jer ne znaju šta rade! Autor teksta je ucinio greh, veliki greh pred Bogom i dobrotom. Ne poznajem sve pomenute u tekstu, ali kad sam procitala ime gospodina Nikole Janica iz Švedske i ono što je receno o njemu, naprosto sam ostala zgranuta nad gomilom neistina, vec i zla. Ne želeci da ulazim u motive kojima je bio rukovoden autor tog teksta osecam se dužnom da reagujem na izrecene neistine, jer cutanje je greh, ili saucesništvo u zlocinu.
Dacu sebi slobodu da napomenem da sam bila aktivni ucesnik dogadanja u javnom životu u ratnim godinama u RS, kao novinar SRT, a posle kad sam radila u predsedništvu RS do 1995. god. Nakon mog dolaska u Srbiju, radila sam, ne profesionalno, vec kao dobrovoljac na svim pitanjima i projektima bitnim za sve elemente državotvornosti i identiteta srpskog naroda. Koliko je i kakav doprisnos svakog od nas bio, na Gospodu je neka sudi. Bitna je želja da se pomogne tamo gde je najpotrebnije.
U mom radu sretala sam se sa mnogim ljudima iz rasejanja. Jedan od retkih koji je svoje reci i obecanja pretvarao u konkretna dela je gospodin Nikola Janic iz Švedske, koji je uvek napominjao da ono što cini ne cini sam, vec u ime Srba iz rasejanja koje predstavlja. Usput receno i njegova supruga, koju sam imala cast da upoznam, jedna je od retkih žena iz rasejanja, koja se, iako je Švedanka, uvek odazivala na sve akcije od znacaja za srpski narod, finansirajuci sve što su joj licne mogucnosti dopuštale. Greh je veliki prema tim ljudima koji su vec pocetkom ratnih dešavanja u Bosni pružili pomoc u svemu što je bilo od njih traženo: od opreme za medije do lekova, hrane, odece itd. U Srbiji, a posebno na KIM rad gospodna Janica usrecio je mnoge sprske porodica od gladnih, bolesnih, prognanin … itd.
Pre dve godine, organizovao je u Beogradu konferenciju o pitanjima znacajnim za Srbe na KIM. Osim preosvecenog vladike Artemija, nekoliko uglednih i neokaljanih srpskih intelektualaca i naravno predstavnika Srba sa KIM, niko nije došao, iako su svi bili pozvani. Cak su i mediji napravili opstrukciju ovog dogadaja. Niz akcija koje je pokrenuo gospodin Janic bilo je onemoguceno od strane vlasti, ili nekih zlih sila iz rasejanja. U mnogima je ustrajao sam uz pomoc istinskih patriota koji znaju i podržavaju njegov rad i delo. Iskreno, ne poznajem, a godinama sam u toku svih srpskih nevolja, nikoga iz rasejanja ko je više, duže i iskrenije priskakao u pomoc, svima onima kojima je bilo potrebno, od gospodina Janica.
I nešto veoma važno za kraj, on nikada nije bio lokalni patriota i Srbin sa rokom trajanja. Za sve je imao prostora i razumevanje, bilo da dolaze iz RS, KiM, Hrvatske, ili Srbije. Neukusno bi bilo stavljati u ovaj kratki clanak, imena svih onih koji su na ovaj ili onaj nacin bili pomognuti radom i konkretnim delom gospodina Janica i njegovih saradnika i clanova udruženja koje on predstavlja. Mnoga srpska deca danas žive, rade i uce zahvaljujuci baš tom coveku. Spremna sam da sa mnogim ljudima, koji još uvek veruju u cast, obraz i moral, da stanem pred svaki sud casti i posvedocim o konkretnim delima ovog coveka, koji mnogima od nas može biti samo primer.
Nakon svega još uvek se pitam, kome i zašto je trebalo da napište sve te neistine. Vreme i ljudi ce pokazati, jer istina uvek izade na svetlo dana.
Tatjana Lazic – Javtic
Napomena:
Gospodin Janic nije dozvolio da pored objavljivanja ovih pisama, koja su bila upucena gospodinu Milatovicu a koje je on ignorisao, objavimo i poduzi spisak onoga sto mi znamo, i zasta zasta postoje dokazi, da je gospodin Janic cinio dalje da cini i dalje. Pisanja gospodina Milatovica gospodin janic je doslovce prokomentarisao sledecim recima:
“Milatovic nije ni prvi ni posledji magarac koji govori i pise lazi o drugima. Sigurno je takodje i da ja nisam jedini covek o kome magarci, iz nekih samo njima poznatih razloga, konstantno sire lazi. Jedino je zalosno da na tom i takvom sajtu i dalje mogu da se vide imena postenih ljudi iz nase dijaspore, koji dozvoljavaju da se njihovi tekstovi objavljuju na licnom portalu Milatovica, koji on koristi za licnu satisfakciju i sirenje decinformacioja o mnogo cemu”. Prilazemo u attachmentu link clanka koji je napisao Milatovic, a na koji su mnogi reagovali. Smatramo da kao vlasnik sajta sa sada smesnim nazivom “Istina”, Milatovic ima obavezu da iznese dokaze za sva njegova pisanja. U suprotnom, ukoliko to ne ucini, moramo da prihvatimo da su svedocenja gospodje Vesne Mijailovic, Tanje Jevtic i studenta Vladimira Milosevica o gospodinu Janicu, ljudi sa imenom i prezimenom, istovremeno i neoboriv dokaz da je gospodin Milatovic lazov, prevarant i hostapler, a njegov Internet portal, jos jedna prevara i velika steta i za rasejanje i za srpski narod u celini.
http://www.istina.at/index.php?option=content&task=view&id=712&Itemid=
Filed under: AKTUELNO | 44 Comments »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 